Мождани живци

Мождани или лобањски живци (лат. ) су део периферног нервног система, а чине их групе моторних, сензитивних и мешовитих нервних влакана који инервишу мишиће и жлезде. Називају се лобањским или кранијалним нервима јер излазе из мозга (тачније можданог стабла) и напуштају лобањску дупљу кроз коштане отворе, канале и пукотине. Постоји тринаест парова ових живаца, који се означавају нулом и римским бројевима (од до ). Њихови називи су одраз опште дистрибуције и функције.^[1][2][3]

Поглед на људски мозак одоздо који приказује кранијалне живце на обдукцијском узорку.

Поглед одоздо на мозак и мождано стабло који приказује кранијалне живце, нумерисане од њуха до хипоглосала по редоследу којим настају

Мождано стабло, са језгром кранијалних нерва и трактима приказаним црвеном бојом.

Моторни лобањски живци (, , , и -{) полазе од моторних једара у можданом стаблу и спроводе надражаје (сигнале) ка попречно-пругастим мишићима на периферији. Њихова влакна чине дуги аксонски продужеци или неурити нервних ћелија. Сензитивни или чулни лобањски живци (0, , и ) преносе информације у супротном смеру, односно од чулних органа на периферији до ганглиона. Одатле полазе тзв. постганглијска влакна која се завршавају у одговарајућем можданом центру, тј. у сензитивним једрима можданог стабла. Трећу скупину чине мешовити живци (, , и ) који садрже и моторна и сензитивна нервна влакна. Поједини кранијални нерви (, , и ) садрже и парасимпатичка влакна која припадају аутономном нервном систему, а служе за инервацију глатке мускулатуре и жлезда.^[4][5]

Нервна влакна кранијалних живаца су подељена у пет функционалних група:

• општи соматски еферентни аксони који инервишу попречно-пругасте мишиће који нису настали од ембрионалних фарингеалних лукова,
• специјални висцерални еферентни аксони који инервишу попречно-пругасте мишиће који су настали од фарингеалних лукова,
• општа висцерална аферентна влакна која доносе чулне информације из висцералних органа,
• општа соматска аферентна влакна која доносе чулне информације из коже и слузокожних мембрана и
• специјална соматска и висцерална аферентна влакна која преносе посебне чулне информације, као што су мирис, укус, вид, слух и равнотежа.

Ознака	Назив живца	Главне функције
0	Крајњи живац	Соматичко-сензитивни део влакана инервише слузокожу носне дупље и вомероназалних органа, а висцерално-моторни инервишу њихове крвне судове.
	Мирисни живци	Преносе осећај мириса из слузокоже горњег дела носне дупље, горњег дела носне преграде и горњих носних шкољки.
	Видни живац	Преноси визуелне информације из мрежњаче ока.
	Живац покретач ока	Инервише горњи, доњи и унутрашњи прави мишић, доњи коси мишић, мишић подизач горњег очног капка, мишић сфинктер зенице и цилијарни мишић.
	Трохлеарни живац	Инервише горњи коси мишић.
	Трограни живац	Састоји се од офталмичког (), горњовиличног () и доњовиличног живца (), а служи за пријем сензорних информација из подручја лица и инервацију мастикаторне мускулатуре.
	Живац одводилац	Инервише спољашњи прави мишић.
	Живац лица	Инервише мимичну мускулатуру и мишић узенгије, прима чулне информације из предње 2/3 језика и обезбеђује секретомоторну инервацију за сузне и пљувачне жлезде (осим паротидне).
	Тремно-пужни живац	Преноси звучне утиске и осећај равнотеже и оријентације у простору.
	Језично-ждрелни живац	Инервише стилофарингеални мишић, прима чулне информације из задње трећине језика и обезбеђује секретомоторну инервацију за паротидну жлезду.
	Живац луталац	Инервише мускулатуру ждрела, гркљана, меког непца и једњака, глатку мускулатуру душника, плућа и дигестивног тракта, срчани мишић, контролише мишиће задужене за стварање гласа и резонанције, пружа парасимпатичка влакна за већину грудних и трбушних органа, прима чулне информације из разних структура итд.
	Помоћни живац	Спољашња грана живца инервише стерноклеидомастоидни и трапезасти мишић, док унутрашња грана улази у састав претходног нерва.
	Подјезични живац	Инервише језичну мускулатуру и гениохиоидни мишић.