Крапински прачовек

Крапински прачовек је назив за фосилне остатке човека, врсте , пронађене 1899. године на локалитету Хушњаково поред Крапине у Хрватској. Током истраживања које је трајало шест година пронађено је 876 фосилних остатака људи, по чему је ово налазиште најбогатије светско налазиште неандерталаца.

Реконструкција крапинског прачовека на локалитету Хушњаково

Историја

Биста Драгутина Горјановића-Крамбергера у Крапини

Налазиште у полупећини на брду Хушњаково у Крапини је откривено 1899. године. Водитељ истраживања био је Драгутин Горјановић-Крамбергер, хрватски палеонтолог, који је 23. августа исте године на позив фра Доминика Антолковића посетио налазиште на Хушњакову брду како би проучио остатке костију и зуба, које су пронашли радници приликом искапања песка на брду. Сама истраживања на налазишту су трајала до 1905. године.

Истраживање

Током истраживања, у слоју земље дебелом 8 метара сакупљено је више од 5.000 предмета, и откривене су четири зоне подељене према налазима:

• (европски дабар)
• (човек)
• (носорог)
• (пећински медвед).

Осим наведених пронађени су и остаци многих других плеистоценских животиња. Од 5.000 налаза, 876 налаза су људске кости неколико десетина појединаца (по неким проценама и до осамдесетак) у распону старости од 2 до 40 година. Од 876 налаза костију, 196 су зуби, а остало су кости осталих делова тела. Важно је истаћи да није пронађен ни један целовит скелет. На локалитету је пронађено и преко хиљаду уметничких предмета, каменог оруђа који су припадали мустеријанској култури. Такође су пронађени и остаци огњишта, по чему се закључује да је крапински прачовек познавао ватру. Старост налаза крапинског прачовека се процењује на 100.000 година.

Живот крапинског прачовека

Крапински прачовек бавио се ловом и сакупљањем шумских плодова, а полупећину у Хушњакову је користио као склониште и станиште. На такву употребу упућују налази огњишта. Био је нижег раста, просечне висине од 160 и робусне грађе. Израђивао је софистицирана оруђа, бринуо се за болесне, закопавао је своје мртве уз одређене церемоније, имао је неку врсту језика, те постоје назнаке религиозности. Научници још увек дискутују о начину на који је крапински прачовек нестао. Неки подупиру хипотезу да је био канибал, но главни аргумент противника ове хипотезе је висок степен људских односа постигнут у заједници и брига за припаднике заједнице.

Налазиште је заштићено као палеонтолошки споменик природе и познато је као једно од најбогатијих палеолитских станишта неандерталског човјека у Хрватској и Европи. Велик део остатака са Хушњакова налази се у Музеју еволуције у Крапини, а у изградњи је нови музејски комплекс, савременог дизајна.

Литература

• Караванић, Ивор: Живот неандерталаца, Школска књига, Загреб, 2004.
• Неандерталац - највеће светско налазиште неандерталаца Архивирано на веб-сајту (17. фебруар 2011)

Види још

• Неандерталци
• Крапина
• Виндија