Краљевина Холандија

Не поистовећивати са Холандија.

Краљевина Холандија или Краљевина Низоземска (хол. ),^{[н. 1]} суверена је држава и уставна монархија са територијама у западној Европи и Карибима.

Краљевина Холандија  (холандски)
Застава Грб
Крилатица: Издржаћу
Химна:
Главни град	Амстердам
Службени језик	холандски
Владавина
Облик државе	Уставна монархија
— Краљ	Вилем-Александер
— Председник Владе	Марк Руте
— Министар надлежан за Арубу	Жилфред Бесарил
— Министар надлежан за Курасао	Ентони Бегина
— Министар надлежан за Свети Мартин	Рене Вјоленус
Историја
Независност	1648.
Географија
Површина	‍
— укупно	42,508 km2 (136)
— вода (%)	18.41
Становништво	‍
— 2012.	17.034.544 (61)
— густина	400.737,37 ст./km2
Привреда
Валута	Евро, Амерички долар
Остале информације
Временска зона
Интернет домен
Позивни број	+31 +297 +599 +1 721

Четири дела Краљевине — Аруба, Курасао, Свети Мартин и Холандија — су конститутивне земље (хол. ) и учествују као равноправни партнери у Краљевини.^[1] У пракси, већином послова Краљевине управља Холандија — која чини отприлике 98% површине и становништва државе — у име целе државе. Према томе, Аруба, Курасао и Свети Мартин се налазе у зависном положају по питањима као што су спољна политика и одбрана, иако су аутономне у извесној мери и имају своје скупштине.

Острва у Карибима, осим Арубе, су некада била једна целина - Холандски Антили. Референдумом из 2005, одлучено је да се расформирају до чега је и дошло 10. октобра 2010. Острва Курасао и Свети Мартин су добила аутономан статус попут Арубе и Холандије, као што га сада има Аруба, док су Бонер, Саба и Свети Еустахије (БЕС острва или Карипска Холандија) постали специјалне општине Холандије.

У европском делу краљевине званична валута је евро, на Аруби то је арупски флорин, док је у карипском делу тренутно званична валута антилски гулден. Од 2011. на БЕС острвима званична валута ће бити амерички долар а у аутономним деловима краљевине, карипским острвима - Свети Мартин и Курасао, карипски гулден.

На челу краљевине тренутно се налази краљ Вилем-Александер.

Некадашња држава из 19. века

Краљевину Холандију (1806—1810) (хол. , фр. ) је створио Наполеон Бонапарта као вазално краљевство за свог трећег брата, Луја Бонапарту, како би боље контролисао цело Низоземље. Име Холандија, које је припадало само једној низоземској провинцији, узето је за име целе државе. Луј није испунио Наполеонова очекивања — покушао је да опслужује низоземске интересе, уместо интереса свог брата, па је краљевина укинута 1810, када је Француска анектирала Низоземску све до 1813. године. Краљевина Холандија је покривала површину садашње Низоземске, изузев Лимбурга и делова Зеланда, које су биле француске територије. Источна Фризија (која се сада налази у Немачкој) је такође била део краљевства.

Састав Краљевине Холандије данас

Државе Краљевине Холандије

Држава	Становништво (1. јануар 2010)	Проценат становништва краљевине	Површина (км²)	Проценат територије краљевине	Густина (по км²)
Аруба	107.138	0,63%	193	0,45%	555
Курасао	142.180	0,84%	444	1,04%	320
Свети Мартин	37.429	0,22%	34	0,08%	1.101
Холандија	16.593.001	98,30%	41.854	98,42%	396
— Холандија (Европска територија)	16.574.989	98,19%	41.526	97,65%	399
— Бонер (Карипска Холандија)	13.389	0,08%	294	0,69%	46
— Саба (Карипска Холандија)	1.737	0,01%	13	0,03%	134
— Свети Еустахије (Карипска Холандија)	2.886	0,02%	21	0,05%	137
Краљевина Холандија	16.879.748	100,00%	42.525	100,00%	397

Види још

• Данско краљевство
• Краљевство Нови Зеланд

Напомене

1. Назив „Холандија” је неформалан, али је општеприхваћен и традиционални назив у српскоме језику. Држава се званично и у дословном преводу зове „Краљевина Низоземска” (хол. — „ниско”, — „земља”), а Холандија је само једна геополитичка област у оквиру Краљевине Низоземске.