Криластонепчана јама
краниофацијална дупља лобање From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Криластонепчана јама или птеригопалатинска јама (лат. ) јесте дупља лобање која припада групи краниофацијалних дупљи, заједно с носном дупљом, очном дупљом и подслепоочном јамом. Постављена је унутра и дубље од подслепоочне јаме, споља од носне дупље, а позади и испод очне дупље. Овај врло узан простор смештен је између горње вилице и криластог наставка клинасте кости.[1][2]
Криластонепчана јама је преко одговарајућих отвора и канала у вези с околним пределима: носном, очном и усном дупљом, подслепоочном јамом, ждрелом и средњом лобањском јамом.
У криластонепчаној јами се налазе: завршни, криластонепчани део виличне артерије, криластонепчани део горњовиличног живца (2) и вегетативни ганглион који је придодат том живцу — криластонепчани ганглион. Поменути елементи дају овој јами посебан клинички значај.
Remove ads
Опис јаме
Криластонепчана јама је у облику четворострана пирамиде на којој се анатомски описују: четири зида (предњи, задњи, унутрашњи, спољашњи), база (која је окренута навише) и врх (који је окренут наниже).[3]
Зидови јаме
Предњи зид криластонепчане јаме чине испупчење горње вилице (), која се налази на задњој страни тела ове кости, као и спољашња страна очног наставка непчане кости ().
Задњи зид јаме граде предња страна корена криластог наставка клинасте кости () и вилична страна спољашње површине великог крила клинасте кости ().
Унутрашњи зид јаме граде вилична (спољашња) страна усправног листа непчане кости () као и клинасти наставак ове кости ().
Спољашњи зид јаме практично недостаје, а представљен је криластовиличном пукотином (). Ову пукотину ограничавају испупчење горње вилице напред и криласти наставак клинасте кости позади.
База јаме
База јаме је окренута навише, а чини је доња страна тела клинасте кости ().
Врх јаме
Врх јаме је усмерен према доле и одговара горњем отвору великог непчаног канала ().
Веза са суседним пределима
Преко многобројних комуникационих отвора и канала криластонепчана јама ступа у односе с околним пределима: носном дупљом, очном дупљом, усном дупљом, подслепоочном јамом, ждрелом, средњом лобањском јамом).[3][4]
На предњем зиду налази се доња очна пукотине (), преко које се остварује веза између криластонепчане јаме и очне дупље ().[3] Кроз њу из јаме у очну дупљу пролази инфраорбитална артерија ().[5]
На задњем зиду налази се неколико отвора и канала. На виличној страни спољашње површине великог крила клинасте кости, која чини горњи део задњег зида, уочава се округли отвор (foramen rotundum). Он омогућава комуникацију између птеригопалатинске и средње лобањске јаме (). Кроз њега пролази горњовилични живац (2), друга завршна грана можданог живца ().
На предњој страни корена криластог наставка клинасте кости, који чини доњи део задњег зида, налази се предњи отвор криластог канала (; по аутору познат као Видијев канал). Преко овог канала комуницирају криластонепчана јама и парафарингеални простор (), а кроз њега пролазе криласта артерија () и живац ().
У средњем делу задњег зида назиру се два врло мала канала: непчановагинални канал (; познат и као ждрелни канал) и непчанораласти канал (; његово присуство је варијабилно).[6] Они омогућују комуникацију између криластонепчане јаме и горњег (носног) спрата ждрела (). Непчановагинални канал је сталан и њега ограничавају доња страна вагиналног наставка клинасте кости () и клинасти наставак непчане кости.[7] Кроз овај канал пролази ждрелни живац (; грана горњовиличног живца) и ждрелна грана виличне артерије.[8][9]
Раластовагинални канал је несталан канал кога граде горња страна вагиналног наставка клинасте кости и крило раласте кости ().[7] Када постоји он служи за пролазак других омањих артеријских и живчаних огранака намењених ждрелу.[10]
На унутрашњем зиду се налази клинастонепчани отвор (). Преко њега је остварена веза између криластонепчане јаме и носне дупље (). Служи за пролазак истоимене артерије (; завршна грана максиларне артерије) и групе задњих горњих носних живаца (; огранци максиларног живца).[3][5]
Спољашњи зид у целости је представљен криластовиличном пукотином преко које је остварен непосредан контакт између криластонепчане и подслепоочне јаме (). Од већих структура кроз ову пукотину пролазе вилична артерија и мождани живац 2.
Врх птеригопалатинске јаме чини горњи отвор великог непчаног канала. Његов доњи крај — велики непчани отвор (), налази се на коштаном непцу (). Велики непчани канал заправо повезује криластонепчану јаму и усну дупљу (). Кроз њега се пружају нисходна непчана артерија (; грана максиларне артерије) и непчани живци (гране максиларног нерва) — велики непчани живац () и мали непчани живци ().
Садржај јаме
Садржај криластонепчане јаме чине:[11]
- завршни, птеригопалатински део виличне артерије;
- птеригопалатински део стабла горњовиличног живца (који уједно даје највећи број његових грана);
- криластонепчани ганглион (; вегетативни парасимпатички ганглион који је придодат горњовиличном живцу).
Remove ads
Клинички значај
Због свог положаја и многобројних односа, криластонепчана јама представља погодно место за ширење тумора, инфекција и запаљенских процеса у глави и врату (jувенилни ангиофибром назофаринкса, назофарингеални карцином, синуситис...).[12]
Галерија
Криластонепчани ганглион и зубне гране које потичу од горњовиличног живца
Спољашњи зид носне дупље; уочава се криластонепчани ганглион са својим гранама
Криластонепчана јама
Види још
Remove ads
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads