Криластонепчани живци

Криластонепчани живци (лат. ) су бочне гране горњовиличног нерва, које се од њега одвајају у криластонепчаној јами. Најчешће их има 2-3 и простиру се од стабла горњовиличног живца унутра и наниже ка одговарајућем ганглиону. Они доносе ганглиону сензитивна нервна влакна, али од њега примају 1-2 одводне гранчице. Криластонепчани живци имају велики број грана, међу којима се посебно издвајају гране за носну дупљу и гране за тврдо и меко непце.^[1][2][3][4]

Нерви горње вилице

Гране за носну дупљу

Гране за носну дупљу се простиру ка унутра и највећим делом пролазе кроз клинастонепчани отвор и улазе у носну дупљу.

Спољашње задње горње носне гране (лат. ) одлазе до спољашњег зида дупље и оживчавају слузокожу горње и средње носне шкољке и одговарајућих носних ходника.

Унутрашње задње горње носне гране (лат. ) одлазе до носне преграде и инервишу њену слузокожу, а најдужа од ових грана је носно-непчани нерв (лат. ). Он улази у канал секутића и спаја се са истоименим живцем супротне стране и великим непчаним живцем.^[3][5]

Гране за тврдо и меко непце

Гране за тврдо и меко непце су: велики и два мала непчана живца.

Велики непчани живац (лат. ) се пружа од криластонепчаног ганглиона наниже и улази у велики непчани канал где прати истоимену артерију. Овде се од њега одвајају спољашње задње носне гране (лат. ), које оживчавају доњу носну шкољку и доњи носни ходник. Након тога живац излази кроз велики непчани отвор тврдог непца и доспева у усну дупљу. Одатле се простире унапред и унутра и у пределу секутића се спаја са истоименим нервом супротне стране и носно-непчаним живцем. Он инервише слузокожу тврдог непца и унутрашњу страну десни горње вилице.

Мали непчани живци (лат. ) се у почетку простиру паралелно са претходним живцем и након тога улазе у мале коштане непчане канале, путем којих долазе до меког непца. Ови живци инервишу слузокожу меког непца и непчани крајник.^[3]