Крсто Шканата

Крсто Шканата (Тиват, 12. јануар 1924 — Београд, 18. фебруар 2017) био је југословенски и српски филмски редитељ.

Крсто Шканата
Датум рођења	(1924-01-12)12. јануар 1924.
Место рођења	Тиват, Краљевина СХС
Датум смрти	18. фебруар 2017.(2017-02-18) (93 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Активни период	1953 – 1993
Веза до -а
Награде Остале награде 1970. Прва награда међунар. филмског фестивала кратког метра у Оберхаузену 2009. Изливена ’Шканатина звезда’ на плочнику испред биоскопа Балкан, у Булевару звезда 2015. Награда за животно дело

Биографија

После рата завршио је филмски техникум, од када се бави документарним филмом.

У каријери дугој 40 година режирао је преко 40 документарних филмова, међу којима су многи ушли у антологије документарног жанра: У сенци магије, Велико столеће, Тамо где престаје закон, Први падеж - Човек, Одричем се света, Ратниче, вољно!, Хвала на слободи, Носталгија вампира, Терористи ... Његови филмови су били жртве честих забрана.

Момо Капор је у ТВ рецензији за Ратниче, вољно! приметио следеће:

Иако најстроже забрањен за телевизију, филм је добио Прву награду на филмском фестивалу документарног филма у Оберхаузену те ушао у све светске антологије. […] Занимљиво је, гледајући филм, откривати зашто се овај филм нашао на листи ТВ забрана?! […] Такође је непознато због чега је филму одсечена шпица тако да се не знају поуздано сви аутори?!^[1]

Слично је са кратким филмом Ловћен из 1974. о рушењу Његошеве заветне капеле 1972, да би се онда баш на том месту подигао маузолеј. Изузев фактографског уводника, филмска камера даље без речи прати раднике и машине, на свом послу. У крупном плану видимо лица мештана, они нас посматрају без емоција, немо. Нема назнаке каквом одушевљењу али ни огорчењу. Па ипак, цензори су и овај филм нашли да је опасан и − забранили га.

Речи Срђана Вучинића, уметничког директора 21. Фестивала ауторског филма:

Људи говоре у Шканатиним филмовима, али не само речима и реченицама. Још више и сугестивније говоре они својим ћутањем, погледом, изразима лица, замуцкивањем, читавом физиономијом коју је на њима избраздало длето приватне и колективне историје. Као документи прошлог времена, Шканатина дела несумњиво су вреднија од већине данашњих писаних историја, посебно од историјских уџбеника састављаних за једнократну употребу. Разлог за ово не лежи само у пристрасности сваке актуелне историографије, у њеној нужној условљености одређеном идеолошком матрицом, у селективном приступу чињеницама које се свесно инструментализују са јасном намером да се жељена политика и идеологија бране или оспоре. За разлику од било какве историографије, накнадно утврђене и писане, у којој је прошлост нужно деформисана у огледалу садашњег тренутка – Шканатин редитељски стил, његова естетика директног филма, обезбеђује непосредни доживљај давно минулог тренутка; живи утисак “изгубљеног времена”, утолико вреднији јер нам га у том облику не може прибавити чак ни новинска ни архивска грађа (пошто је и она увек посредована нечијим језиком, појмовним апаратом и мишљењем).^[2]

Преминуо је 18. фебруара 2017. године у Београду.^[3][4] Сахрањен је 21. фебруар 2017. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Додељен му је Орден Вука Караџића.^[5]

Филмографија[6]

1990−93

• Бог и Хрвати (1993) Документарни
• Први пут заједно (1990) Документарни краткометражни

1980−89

• Мошевац (1988) Документарни
• Хвала на слободи (1988) Документарни краткометражни
• Галеника (1985) Документарни краткометражни
• Колубара метал - Монтажа (1984) Документарни краткометражни
• 12 месеци зиме (1983) Документарни
• Централни ремонт (1983) Документарни краткометражни
• Копаоник (1983) Документарни краткометражни
• Атекс (1983) Документарни краткометражни
• Одлагач (1981) Документарни краткометражни
• Тамнава (1981) Документарни краткометражни
• Јосип Броз Тито (1980) Документарни

1970−79

• Тито (1977) Документарни краткометражни
• Са Овчара и Каблара (1976) Документарни краткометражни
• Комунисти Југославије (1975) Документарни
• Ловћен (1974) Документарни
• Београд - Град домаћин (1974) Документарни краткометражни
• Усташе (1973) Документарни краткометражни
• Колубара (1972) Документарни краткометражни
• Терористи (1970) Документарни

1960−69

• Вежбајмо сваки дан (1969) Документарни краткометражни
• Косовско црно злато IV (1968) Документарни краткометражни
• Носталгија вампира (1968) Краткометражни
• Ратниче, вољно! (1967) Документарни краткометражни
• Срећно (1967) Документарни краткометражни
• Косовско црно злато (1966) Краткометражни
• Одричем се света (1965) Документарни
• Уљез (1965) Документарни
• Први падеж - Човек (1964) Документарни краткометражни
• Извештај из села Завој (1963) Документарни краткометражни
• Тамо гдје престаје закон (1963) Документарни краткометражни
• Ипак размислите (1961) Документарни краткометражни
• За Ђердапску брану (1960) Документарни краткометражни

1953−59

• Морска солана (1959) Документарни краткометражни
• Бијеле жетве (1958) Документарни краткометражни
• Рад и физичка култура (1958) Документарни краткометражни
• Велико стољеће (1958) Документарни
• Одред мира (1957) Документарни краткометражни
• Штафета младости (1957) Документарни краткометражни
• Дуг савести (1957) Документарни краткометражни
• Спасоносне капи (1954) Документарни краткометражни
• У сенци магије (1953) Документарни краткометражни