Ксенија Александровна

Кнегиња Ксенија Александровна (рус. ; Санкт Петербург, 6. април 1875 — Палата Хемптон Корт, 20. април 1960) била је руска велика кнегиња, кћерка императора Александра III Александровича и императорке Марије Фјодоровне.

Ксенија Александровна
Датум рођења	(1875-04-06)6. април 1875.
Место рођења	Санкт Петербург, Руска Империја
Датум смрти	20. април 1960.(1960-04-20) (85 год.)
Место смрти	Палата Хемптон Корт, Уједињено Краљевство
Гроб	Рокебрун Кап Мартин
Супружник	Александар Михаилович
Родитељи	Александар III Александрович Марија Фјодоровна
Династија	Романов

Биографија

Велика војвоткиња Ксенија Александровна је 6. априла 1875. године у царској палати у Санкт Петербургу. Она је била старија ћерка од шесторо деце цара Александра III и Марије Фјодоровне. После смрти њеног деде Александра II, њен отац долази на престо. Као дете Ксенија је била веома стидљива а образовање је стицала код приватних учитеља. Нарочито је добро изучила језике па је поред руског знала и енглески, француски и немачки језик. Слободно време је проводила у цртању, гимнастици, плесању и свирању клавира. Са целом породицом, одморе је проводила у њиховом замку у Данској, где је упознала своју рођаку Марију, ћерку грчког краља Ђорђа I и његове супруге Олге, родом рускиње.

Још као релативно млада се заљубила у даљег рођака Александра Михаиловича. Већ са својих 15 година је желела да се уда али родитељи нису дозволили. Ипак је и до тога дошло са њених 19 година, 6. августа 1894. године.^[1] Медени месец су провели у палати на Криму. Током меденог месеца умире јој отац, а најстари брат Николај преузима престо. Ксенија је за то време била укључена у многе хуманитарне акције. Посебно се интересовала за болнице за оболеле од туберкулозе, болести од које је умро њен брат 1899. Такође била је покровитељ удружења које је бринуло о удовицама и деци погинулих морнара.

Први светски рат је почео током Ксенијиног боравка у Француској. Вративши се у Русију, Ксенија је организовала болнички воз и отворила болницу за рањенике. Била је под утицајем безнађа које је тих година захватило царску породицу. Након фебруарске револуције заједно са мајком и сестром била је принуђена да побегне на Крим. Након пугубљења продице њеног брата цара Николаја, Црвена армија се све више приближавала Криму и онс е су уз помоћ британске морнарице избегле 11. априла 1919. године.^[2]

Дана 17. маја 1920. године, Ксенија је добила потврду да је као најстарија сестра наследница имања њеног брата Николаја у ​​Енглеској, вредности од око петсто британских фунти. За то време њен супруг је живео у Паризу. Финансијска ситуација Ксеније је била врло тешка. Краљ Џорџ V, који је био њен рођак јој је доста помагао преко разних фондова. 26. фебруара 1933. умире њен муж кога су сахранили у Рокебрун Кап Мартин на југу Француске. Марта 1937 године Ксенија се сели у палату Хемптон Корт где је и умрла 1960. године.^[3]

Породично стабло

Преци Олга Александровна

16. Павле I Петрович 8. Николај I Павлович 17. Марија Фјодоровна 4. Александар II Николајевич 18. Фридрих Вилхелм III 9. Александра Фјодоровна 19. Лујза од Мекленбург-Штрелица 2. Александар III Александрович 20. Лудвиг I, велики војвода од Хесена и Рајне 10. Лудвиг II од Хесена и Рајне 21. Луиза од Хесе-Дамстрат 5. Марија Александровна 22. Карл Лудвиг од Бадена 11. Вилхелмина Баденска 23. Амалија од Хесен-Дармштата 1. Олга Александровна 24. Фредерик Карл Лудвиг 12. Фридрих Вилхелм од Шлезвиг-Холштајн-Зондербург-Гликсбурга 6. Кристијан IX Дански 26. Карл од Хесен-Касела 13. Лујза Каролина од Хесен-Касела 27. Лујза од Данске 3. Марија Фјодоровна 28. Фредерик од Хесен-Касел 14. Вилхелм од Хесен-Касела 29. Каролин од Насу-Усинген 7. Лујза од Хесен-Касела 30. Фредерик 15. Лујза Шарлота од Данске 31. Софија Фредерика

Потомци

Слева надесно: Ростислав, Велики војвода Александар, Војвоткиња Ксенија, Васил, Ирина, Никита (седи), Фјодор, Дмитри и Андреј

Ксенија и Александар су имали седморо деце, једну ћерку и шест синова:

• Ирина Александровна (15. јул 1895—26. фебруар 1970)
• Андреј Александрович (24. јануар 1897—8. мај 1981)
• Фјодор Александрович (23. децембар 1898—30. новембар 1968)
• Никита Александрович (16. јануар 1900—12. септембар 1974)
• Дмитри Александрович (15. август 1901—7. јул 1980)
• Ростислав Александрович (2. новембар 1902—31. јул 1978)
• Васил Александрович (6. јул 1907—23. јул 1989)