Кутмичевица

Кутмичевица (грч. ) је историјска област која се по тим именом помиње у житију светог Климента Охридског. Тачне границе ове области нису познате, али се сматра да се простирала од Охридског и Преспанског језера на истоку и до јадранских обала Епира на западу (приближно: данашња јужна Албанија, седерозападни део данашње Грчке и југозападни део данашње Северне Македоније). Област је била под влашћу Првог бугарског царства. Око 886. године бугарски кнез Борис I одвојио је Кутмичевицу од области зване Котокион (грч. ), а за намесника у Кутмичевици постављен је Добета. У ову област је упућен и Климент Охридски (умро 916. године) са задатком да међу тамошњим Словенима утврди хришћанство, а око 893. године постављен је и за православног владику на том подручју, са титулом епископ велички.^[1][2]

Ширење Српског црства према југу средином 14. века

Кутмичевица

На приближно истом подручју се налазила и раносредњовековна склавинија (словенска племенска област) Вагенетија, земља јужнословенског племена Вајонита.

Ова област је током 9. века потпала под власт Првог бугарског царства, а касније су се на том подручју смењивали разни господари. Око 1346. године доспла је под власт Српског царства, а почетком 15. века највећи део области освојили су Турци.

Види још

• Краљевина Албанија (1272—1368)
• Валонска кнежевина
• Балкарија (jезеро)