Лагерстремија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Лагерстремија, индијски јоргован (Lagerstroemia indica L.) научни назив рода дао је Лине по Лагерстрему (Magnus von Lagerström, 1691-1759) директору Шведске источноиндијске компаније који му је доставио биљку коју је сакупио.[1] Епитет врсте значи индијска, иако је тежиште ареала у Кини. Називи indica, japonica и sinensis често не говоре о прецизном пореклу врсте јер су у Европи осамнаестог века ови појмови били доста апстрактни. Кинески назив врсте је 紫薇 (зивеј).
Remove ads
Опис врсте
Листопадни жбун или ниско дрво 7–10 m високо, обично са више стабала од земље и варијабилном округластом или вазоликом круном.[2] Кора дебла и старијих грана сива и глатка; млади изданци голи, четвороугаони или краткоокриљени.[3]
Листови наспрамни, наизменични или у пршљену по три, сесилни или са петељком до 2 mm; лиска елиптична, издужено јајаста или суборбикуларна, са кратким зашиљаним врхом и целим ободом, 2,5-7 [-10] × 1,5–4 cm, папираста до слабо кожаста, гола или слабо маљава дуж нерава абаксијално, бочних нерава 3-7 пари, широко клинасте до заобљена основе.[1]
Цветови пречника 1,5-5,0 cm, од јула до септембра, у густим субпирамидалним, терминалним метлицама дугим 10–25 cm, на овогодишњим леторастима; у метлици 25 до 500 цветова.[4]. Чашица звонаста, дуга 1 cm, зелена, гола, без епикаликса, са шест троугластих зашиљених режњева, који остају и на плоду. Круница цеваста шесточлана, цев 7–11 mm дуга, глатких голих зидова или са 6 нејасних или изразитих ребара; љубичасте, ружичасте или беле латице наборане, јајасте, 1,2–2 cm дуге, у основи стиснуте у витку петељку 6–9 mm дугу. Прашника 36-42, они су диморфни кончастих филамената. Плодник го, а стубић тучка штрчи изнад прашника.[5]
Чауре елипсоидне до лоптасте, 1-1,3 × 0,7-1,2 cm, са 4-6 карпела; остају на гранама током зиме, садрже преко 20 семена. Плодоноси септембра-новембра. Семе ексалбуминско, ортодоксно, дуго 7–11 mm са крилцем. У килограму 150.000 до 175.000 зрна.[6]
Remove ads
Ареал
У Кини је распрострањена у покрајинама Анхуеј, Фуђен, Гуангдунг, Гуангси, Гуејџоу, Хајнан, Хенан, Хубеј, Хунан, Ђангси, Ђилин, Шандунг, Шанси, Сечуан, Јунан, Џеђанг и Тајван ван Кине расте у Бангладешу, Бутану, Камбоџи, Индији, Индонезији, Јапану, Лаосу, Малезији, Мјанмару, Непалу, Пакистану, Филипинима, Сингапуру, Шри Ланки, Тајланду и Вијетнаму, а широко се гаји широм ових и других топлих региона света.[7]
Remove ads
Биоеколошке карактеристике
Лагерстремија је брзорастући хелиофит који толерише и полусенку, али се најбоље развија када има преко 6 сати директне осунчаности дневно; цвета у другој години. Подноси орезивање; орезује се у пролеће, уклањањем грана са прошлогодишњим плодовима. Привлачи инсекте. Најбоље расте на месту заштићеном од ветра и мраза, који могу да оштете цветове. Расте на скоро свим врстама земљишта: песковитом, иловастом или глиновитом, иако јој највише одговара влажно, добро дренирано тло, pH 5,0-6,5.[8] Лако се пресађује, подноси сушу и алкална земљишта, али може да има проблема са штеточинама и болестима.[9]
Примена
Широко се користи у хортикултури и пејзажној архитектури топлијих регија због високодекоративних особина: раскошних цвасти, продуженог цветања и атрактивне коре. Због доста великог распона висина може да се гаји у посудама, ако се редовно залива и прихрањује; као дрворедна врста са покривачем тла испод, као жива ограда, у масиву или као солитер посебно за мале просторе.[3] Индијски јоргован може да се гаји и као зељаста перена у суровијој клими свакогодишњим орезивањем на пањ, када не измрзава надземни део, а корен је у земљишту заштићен.[1][10][11]
Remove ads
Размножавање
Генеративно размножавање
Семе посејано на 15 °C без претходног третмана клија за 10-15 дана, мада је после једномесечне стратификације на 4 °C клијање уједначеније.[12] Клијавце треба препакирати појединачно у контејнере и умерено прихрањивати. У стакленику расту врло брзо и понекад цветају првог лета после децембарске или јануарске сетве.[3]
Вегетативно размножавање
Успешно се размножава зеленим резницама (бирају се леторасти без цветних пупољака, а могу и једнонодусне резнице) током јуна-августа без претходног третмана или третираним са 0,75% IBA; ожиљују се под мистом и у загрејаном супстрату на 21 °C сачињеном од тресета, перлита и песка (1:1:1). Ожили се 80-100% резница.[13] Зреле и коренске резнице представљају успешан начин размножавања.[14][15]
Хетеровегетативно размножавање је изузетно ретко у расадницима, а може да се примени бочно спајање на дебље подлоге кад се жели нпр. комбинација сорти са различитом бојом цветова на истој индивидуи. Размножавање културом ткива такође се користи.[16][17]
Remove ads
Унутарврсни таксони
Врсте рода Lagerstroemia лако се међусобно хибридизују. Почев од 1962. године, Национални арборетум Сједињених Држава спроводио је опсежан програм оплемењивања и селекције.[8] Између 1981. и 1990. године, Национални арборетум је синтетисао 20 међуврсних сорти лагерстремије, од којих је већина добијена сложеним укрштањима између L. indica и L. fauriei Koehne то су:
Ове сорте успешно комбинују врхунске особине цветања L. indica и отпорност на плесни (Erysiphe lagerstroemiae E. West) L. fauriei.[25] Неколико сорти је наследило живописну кору L. fauriei која се љушти, као и изванредну боју јесењег лишћа.[3]
Remove ads
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads