Латентна топлота

Латентна топлота означава количину енергије коју хемијска супстанца прими или преда околини током фазног прелаза у друго агрегатно стање, при чему температура супстанце остаје непромењена. Примери оваквих процеса су топљење леда и кључање воде.^[1][2] Овај израз је први поменуо Џозеф Блек око 1750, при чему латинска реч значи сакривен.

Две најважније латентне топлоте су латентна топлота топљења и латентна топлота топлота испаравања. Ови термини описују проток енергије када супстанца мења своју фазу: чврсто тело → течност → гас.

У оба случаја промена је ендотермичка, што значи да систем апсорбује енергију при промени од чврстог стања ка гасовитом. Ако се промена одвија у супротном правцу, она је егзотермичка (процес ослобађа енергију).

Табела латентних топлота

Следећа табела садржи латентне топлоте и температуре фазних прелаза неких често коришћених гасова и течности.

Супстанца	Латентна топлота топљења	Тачка топљења °C	Латентна топлота испаравања	Тачка кључања °C
Етанол	108	-114	855	78,3
Амонијак	339	-75	1369	-33,34
Угљен-диоксид	184	-78	574	-57
Хелијум			21	-268,93
Водоник (2)	58	-259	455	-253
Олово[3]	24,5	372,3	871	1750
Азот	25,7	-210	200	-196
Кисеоник	13.9	-219	213	-183
R134a		-101	215,9	-26,6
Толуен		-93	351	110,6
Терпентин			293
Вода	334	0	2260 (на 100 °C)	100

Латентна топлота воде

Следећа емпиријска приближна формула се може употребити за израчунавање латентне топлоте кондензације воде у опсегу температура -40 °C до 100 °C:

^[4]

Види још

• Топлота топљења
• Топлота испаравања