Летеће лисице

Летеће лисице () су род плодоједних слепих мишева са њушком и великим ушима налик лисичјим. Насељавају тропске и суптропске делове света.^[2] Око 60 врста летећих лисица је распрострањено по јужној и југоисточној Азији, Аустралији, приобаљу источне Африке, као и по многим острвима западног пацифика и Индијског океана.

Летеће лисице
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Подред:	или
Породица:
Род:	, 1762
Типска врста
Vespertilio niger[1] Kerr, 1792
Распрострањеност врста из рода летећих лисица

Ови слепи мишеви проводе дане одмарајући се високо у крошњама дрвећа, излазећи из  шумског балдахина тек у сутон, полазећи у потрагу за храном. Плодоједни слепи мишеви узлећу тако што се спуштају са грана, па су зато пожељнија висока стабла као места за узлетање. Понекад се плодоједни слепи мишеви одмарају окупљени у огромном броју. На Филипинима су се летеће лисице знале окупљати у групама од 100.000 чланова пре него што крену у лов, а губитак станишта је драстично смањио њихов број. Плодоједни слепи мишеви су на удару ловаца због меса, које се у многим земљама сматра деликатесом. У неким земљама узгајачи воћа и поврћа сматрају их штеточинама. Изоловане популације су рањиве на локалне катастрофе као што су тропске олује. Током последњих 50 година изумрле су две врсте рода летећих лисица (), а многе друге су озбиљно угрожене.^[3]

Таксономија и етимологија

Име рода Pteropus сковао је француски зоолог Матирен Жак Брисон 1762.^[4] Пре 1998, ауторство рода је понекад признавано немачком природњаку Јохану Кристиану Поликарпу Еркслебену.^[5] Иако је Брисонова публикација (1762) претходила Еркслебеновој публикацији (1777), неки аутори су давали предност Еркслебену, на тај начин не поштујући принцип приоритета, јер се Брисон у својој публикацији није конзистентно придржавао биномне номенклатуре.^[6] Међународна комисија за зоолошку номенклатуру (енгл. ()) је 1998, донела одлуку, да је Брисонова публикација из 1762. одбијено дело из номенклатурних разлога. Међутим, упркос одбацивању већег дела публикације, ICZN је донео одлуку да задржи неколико десетина имена родова именованих у овом делу и да задрже Брисона као аутора, један од тих родова је и Pteropus.^[1]

Типска врста рода је маурицијуска летећа лисица (Pteropus niger), која је првобитно названа Vespertilio vampyrus niger, Robert Kerr 1792.^[7] Одлуку да је P. niger типска врста донела је ICZN.^[6] „Pteropus” је кованица старогрчких речи „pterón” - крило и „poús” - стопало. Назив летеће лисице се за врсте овог рода користи још од 1759, ако не и раније.^[8]

Врсте

Acerodon jubatus     Acerodon celebensis         P. personatus     Neopteryx frosti         P. macrotis         P. mahaganus       P. gilliardorum     P. woodfordi           P. molossinus       P. tokudae     P. pelagicus               P. scapulatus       P. lombocensis           P. livingstonii     P. voeltzkowi           P. dasymallus     P. pumilus           P. rodricensis     P. vampyrus           P. lylei     P. medius         P. aldabrensis     P. rufus         P. seychellensis*       P. niger*       P. seychellensis*     P. niger*                   P. pselaphon               P. capistratus     P. ennisae         P. vetulus         P. nitendiensis     P. tuberculatus         P. anetianus       P. samoensis     P. fundatus       P. rayneri       P. rennelli     P. cognatus                     P. poliocephalus       P. ornatus           P. hypomelanus*       P. griseus       P. speciosus     P. hypomelanus*             P. neohibernicus       P. conspicillatus     P. alecto               P. tonganus       P. ualanus     P. admiralitatum           P. pohlei       P. mariannus       P. pelewensis*       P. yapensis     P. pelewensis*

Филогенија рода Pteropus на основу митохондријалног cytochrome b и rRNA12S.[9]