Лилит

Лилит (хебр. ) месопотамски је женски демон ноћи.^[1] Она је првобитно била сумерски и вавилонски сукубус (демон који узима облик жене и са мушкарцима има полни однос док они спавају), који је касније стопљен са Ламасхту, демоном који убија мушку децу.^[2][3] Лилит је демонска фигура у јудаистичкој митологији, наводно исконски женски `демон и алтернативно прва Адамова жена.^[4] Претпоставља се да се она помиње на библијском хебрејском у Исаији 34:14, а потом у касној антици у мандејском гностицизму и јеврејским митолошким изворима од 500. године наовамо. Лилит се појављује у историоласу (инкантације које укључују кратку митску причу) у различитим концептима и локалитетима^[5] који је делимично описују. Она се помиње у Вавилонском Талмуду,^[6] у Књизи Адама и Еве као прва Адамова жена, а у зохарском Левитском закону 19а као „врела ватрена жена која је прво живела са човеком".^[7] У средњем веку се појављује идеја о Лилит као првој Адамовој жени.^[8] У мидрашу Алфабет Бен Сира (око 10. века) она је Адамова прва жена у рају, која је створена од прашине да би њему била равна. У Књизи о Постању 1:27 пише: „И створи Бог човека по обличју Својему, по обличју Божијем створи га; мушко и женско створи их「 (пре описа стварања Еве од Адамовог ребра у 2:22) Одавде неки изводе закључак да је Лилит створена у истом тренутку кад и Адам. Лилит је касније својевољно напустила Рајски врт (Еденски врт) одбијајући да се потчини Адаму и била је замењена Евом.

Лилит
Слика Лилит (1887) уметника Џона Колиера у Аткинсоновој уметничкој галерији, Мерсисајд, Енглеска
Место рођења	Рај

Женска фигура са сумерске керамичке плочице из 1950. п. н. е.

Оригинална хебрејска реч од које је преузето име Лилит налази се у библијском хебрејском, у Књизи Исаије, иако се сама Лилит не помиње ни у једном библијском тексту.^[9] У касној антици у мандејским и јеврејским изворима од 500. године надаље, Лилит се појављује у хисториолама (зачарањима која укључују кратку митску причу) у различитим концептима и локалитетима^[10] који дају њене делимичне описе. Она се помиње у Вавилонском Талмуду (Ерувин 100б, Нида 24б, Шабат 151б, Бава Батра 73а), у Сукобу Адама и Еве са Сатаном као Адамова прва жена, и у Зохару § Левитски законик 19а као „врела ватрена жена која је прво кохабитирала са човеком「.^[11] Многи рабински ауторитети, укључујући Мајмонида и Менахема Меирија, одбацују постојање Лилит.^[12]

Име Лилит потиче од lilû, lilîtu, и (w)ardat lilî. Акадска реч lilû повезана је са хебрејском речју lilit која се појављује у Исаији 34:14, за коју неки савремени научници сматрају да је ноћна птица, као што је Јудит М. Блер.^[13] У месопотамској религији, пронађеној у клинописним текстовима Сумера, Асирије и Вавилоније, lilîtu је дух или демон.^[4][14][15] Многи су је такође повезивали са месопотамским демоном Ламашту, који дели сличне особине и сличан положај у митологији као Лилит.^[16][17][18]

Лилит наставља да служи као изворни материјал у данашњој популарној култури, западној култури, књижевности, окултизму, фантазији и хорору.

Историја

У делу јеврејског фолклора, као што је Сирахова азбука (око 700–1000 н.е.), Лилит се појављује као Адамова прва жена, која је створена у исто време и од исте глине као и Адам.^[а] Легенда о Лилит се у великој мери развила током средњег века, у традицији Агаде, Зохара и јеврејског мистицизма.^[21] На пример, у списима Исака бен Јакова ха-Коена из 13. века, Лилит је напустила Адама након што је одбила да му се потчини, а затим се није хтела вратити у Рајски врт након што се удружила са арханђелом Самаелом.^[22]

Тумачења Лилит која се налазе у каснијим јеврејским материјалима су обилна, али је остало мало информација које се односе на сумерске, асирске и вавилонске погледе на ову класу демона. Недавне студије оспориле су релевантност два извора која су раније коришћена за повезивање јеврејске lilith са акадском lilītu – Гилгамешов додатак и Арслан Ташових амулета^[23] (погледајте испод дискусију о ова два проблематична извора).

Насупрот томе, неки научници, као што је Ловел К. Ханди, сматрају да, иако Лилит потиче из месопотамске демонологије, докази да је хебрејска Лилит присутна у изворима који се често цитирају – два од који су сумерски Гилгамешов фрагмент и сумерска инкантација из Аршлан-Таша – су оскудна, ако је уопште и присутни.^[22]‍:174

У текстовима на хебрејском језику, термин lilith или lilit (преведено као „ноћна створења「, „ноћно чудовиште「, „ноћна вештица「 или „сова врискова「) први пут се појављује на списку животиња у Исаији 34.^[24] Лилитина референца на Исаију 34:14 се не појављује у најчешћим преводима Библије као што су KJV и NIV. Коментатори и тумачи често замишљају лик Лилит као опасног ноћног демона, који је сексуално раскалашен и који краде бебе у тами.^[25] Тренутно не постоји консензус научника, при чему се неки придржавају анималистичког тумачења, док како други тврде, 34:14 упућује на дословног демона или категорију демона који потпадају под спецификацију „лилит「. Историјски гледано, одређени истакнути јеврејски рабини у талмудским текстовима плашили су се сличних лилита, неки у толикој мери да су препоручивали мушкарцима да не спавају сами у кући, јер би свакога ко то учини „запленила Лилит「.^[26] Јеврејске инкантациone чиније и амајлије из Месопотамије од првог до осмог века идентификују Лилит као женског демона и пружају прве њене визуелне приказе.^[25] Поменутe амајлије су често били симболични папири за развод, који су одбијали дату лилит за коју се сматрало да опседа нечију кућу или породицу.^[27]

Напомене

1. Упоредите Постање 1:27^[19] (ово је у супротности са Евом, која је створена од једног од Адамових ребара).^[20]