Манастири Епархије тимочке

Главни чланак: Епархија тимочка

Манастири Епархије тимочке су део богате баштине Српског народа Јужне и источне Србије која се судбински везала за духовну, културну и просветну делатност и национално биће српског становништва ових области. Делећи судбину народа који их је градио, манастири изграђени на простору Јужне и источне Србије некада су се уздизали до божански лепог, или, пак, били рушени и спаљаивани, од бројних освајача овог дела Балкана. Њихови сачувани остаци и даље зраче божанском светлошћу која је окупљала народ да слави Бога и скупља снагу да опстане и манастире обнови, и тако у круг.^[1]

Обнављајући многе старе светиње народ овог подручја Србије сачувао је византијске тековине Хришћанства зачетог на овом простору и православне законе и српску духовност. Зато, је сам чин упознавања са овим манастирима једнако важан за обнову порушених и изградњу нових на простору Јужне и источне Србије.

Значај

Споменичко наслеђе са простора Јужне и источне Србије заузима значајно место у културној ризници Србије и Балкана. На територији која је у надлежности Епархије тимочке и Завода за заштиту споменика културе Ниш налазе се шест општина (Кладово, Мајданпек, Неготин, Бољевац, Књажевац и Сокобања) и два града (Бор и Зајечар), са 14 градских и 252 сеоска насеља.

Списак манастира

Списак манастира Епархије тимочке
Слика	Назив манастира	Локација	Подигнут	Напомена
	Буково	Неготин	13. век
	Вратна	Вратна	14. век
	Свете Тројице	Горња Каманица	1457.
	Грлиште	Грлиште	14. век.
	Јеременчић	Ресник	1392.
	Короглаш	Милошево	15. век
	Крепичевац	Јабланица	15. век
	Лапушња	Луково	15. век.
	Лозица	Криви Вир	14. или 15. век
	Манастирица	Манастирица	14. век
	Суводол	Селачка	14. век