Манојло Ђорђевић Призренац

Манојло Ђорђевић Призренац (Призрен, 3. јануар 1851 — Београд, 23. јун 1896) био је српски новинар, књижевник и национални радник.^[1][2]

Манојло Ђорђевић Призренац
Датум рођења	(1851-01-03)3. јануар 1851.
Место рођења	Призрен, Османско царство
Датум смрти	23. јун 1896.(1896-06-23) (45 год.)
Место смрти	Београд, Краљевина Србија

Детињство и младост

Рођен је у Призрену, на Косову, тада делу Османског царства. Са породицом се сели у Београд 1855, где је завршио основну школу и гимназију.^[3] По завршетку школовања радио је као практикант у непознатом министарству.^[4]

Новинарска каријера

Први часописи које је издавао били су Србска пчела (1870), „лист за књижевност, забаву и сатиру” и Југославенска звезда (1871), „лист за политику и узајамне одношаје јужних Славена”. Обе публикације излазиле су у Београду.^[4]

У марту 1872. стигао је у Праг, где је требало да ради као уредник новооснованог чешко-руског часописа „Словенски свет”. Већ 3. маја исте године ухапшен је због телеграма који је послао московским дневницима, у којем је, након нереда у Прагу, тражио „помоћ руске браће”. У августу исте године осуђен је на шест година робије, да би на крају био пуштен на слободу у јануару месецу 1877. године.^[4]

Из Чешке прелази у Загреб,^[2] где је уређивао књижевни деo Narodnih novina. Из Загреба се враћа у Београд^[2], где је покренуо политички лист Српска реч и белетристички журнал Домаћи непријатељ. Одлуком српске владе постављен је 1894. за уредника службених Српских новина.^[3]

Књижевни рад

У младости је писао песме. Објављивао их је по разним српским и чешким часописима, међу којима су: Јавор, Млада Србадија, Отаџбина, Словенски свет, Панчевац, Световид, Босанска вила, Виенац, и др. Највећи део његовог опуса чине приповетке и драме. Од драмског стваралаштва посебно се истичу: Слободарка, Отровница (Љубав и сујета), Златна гривна и Јасмина и Ирена. Писао је и мемоарску, новинарску и историјску прозу и путописе. Објавио је и више позоришних критика о делима славних људи Европе^[5].

Један је од оснивача Књижевно-уметничке заједнице, претече Друштва књижевника Србије и Друштва новинара Србије.^[6]

Одликовања

Био је носилац ордeна Таковског крста и Светог Саве IV реда, а непосредно пред смрт црногорски кнез Никола одликовао га је орденом Данила III реда.^[3]

Галерија

• 
  Насловна страна трагедије Слободарка (1881)
• 
  Насловна страна друге књиге Драматских списа (1885) Манојла Ђорђевића Призренца, која садржи комаде Златна гривна и Динамит