Манојло Палеолог

Манојло Палеолог (грч. Μανουηλ Παλαιολογος, умро септембра 1320. године), је био византијски принц, млађи син византијског цара Михаила IX Палеолога од његове жене царице Марије Хетумид.^[1]

Манојло је рођен после 1297. године, син цара - савладара Михаила IX Палеолога и јерменске принцезе Рите Хетумид. Његов отац је био син и цар - савладар цара Андроника II Палеолога, а мајка јерменска принцеза од Киликије – ћерка јерменског краља Лава II, која је у Византији узела име Марија. Манојло је био други син у породици, рођен после брата Андроника, који је рођен 25. марта 1297. године. Као син владајућег цара, Манојло је добио деспотску титулу.^[1]

Деспот Манојло Палеолог је умро у септембру 1320. године.^[2] Према најчешћој верзији његове смрти, грешком су га убили војници које је његов брат деспот Андроник Палеолог оставио испред куће своје љубавнице, коју је сумњичио за неверство.^[2] Љубоморни деспот Андроник је наредио својим људима да убију сваког човека који покуша да уђе у женину кућу усред ноћи. Међутим, једини који је ноћу покушао да уђе у кућу био је деспот Манојло, а Андроникови људи га нису препознали и убили су га.^[2] Према речима Георгија Острогорског, у причи се крије породична драма у којој је љубавна афера довела до скандала између два брата, током којег је деспот Манојло највероватније страдао. Манојло Фил је саставио епитаф за сахрану убијеног принца.^[1] Манојлово убиство покренуло је низ трагичних догађаја у дому Палеолога – нешто касније, 12. октобра исте године, у Солуну је преминуо његов отац цар - савладар Михаило IX Палеолог, који није могао да поднесе вест о смрти свог сина. Цар Андроник II Палеолог сматрао је свог унука деспота Андроника одговорним за ове трагедије и лишио га престола, што је на крају довело до избијања грађанског рата између деде и унука 1321. године.