Маргарета Угарска

Маргарета Угарска (1175 - око 1229) је била ћерка угарског краља Беле III (1172-1196) и Агнесе од Антиохије. У првом браку је била удата за византијског цара Исака II Анђела (1185-1195), који је умро 1203. године. У другом браку, била је супруга солунског краља Бонифација Монфератског (1205-1207). У трећем браку, била је удата за Николу I од Сент Омера. Након 1207. године, била је намесница свом малолетном сину, солунском краљу Димитрију Монфератском. По повратку у домовину, добила је поседе у јужним крајевима Краљевине Угарске, а првенствено у Сремској жупанији.^{[1][2][3][4][5]}

Маргарета Угарска
Датум рођења	1175
Место рођења	Краљевина Угарска,
Датум смрти	око 1229
Место смрти	Краљевина Угарска,
Супружник	Исак II Анђео, Бонифације од Монферата, Никола I од Сент Омера
Потомство	Манојло Анђео, Јован Анђео од Срема, Димитрије Монфератски, Бела од Сент Омера, Вилијам од Сент Омера
Родитељи	Бела III Агнеса од Антиохије
Династија	Арпадовци
Византијска царица
Период	1185–1195
Претходник	Агнеса од Француске (византијска царица)
Наследник	Еуфросина Дука Каматерина

Биографија

Маргаретин први муж, византијски цар Исак II Анђео

Маргарета је била најстарија ћерка угарског краља Беле III из династије Арпада. Мајка јој је била Агнеса Антиохијска, ћерка антиохијског кнеза Ренеа и његове супруге Констанце. Имала је старијег брата Емерика, који ће наследити оца након смрти. Такође је имала и млађег брата Андрију II и сестру Констанцу. Могуће да је имала и двојицу млађе браће Соломона и Стефана, али су они умрли млади.

Византијска царица

Маргарета се 1185. године удала за византијског цара Исака II Анђела (1185-1195, 1203-1204). То је био политички брак закључен након угарско-византијског рата. По доласку у Цариград, Маргарета се крстила под именом Марија. Са Исаком је имала двојицу синова:

• Манојло Анђео (умро 1212), претендент на византијски престо 1205. године
• Јован Анђео (око 1193. - пре 1250), емигрирао у Угарску, где је од 1235. годне јавља као господар Срема

Цар Исак II је свргнут са престола и ослепљен 1195. године од стране свог брата, цара Алексија III (1195-1203). Исак је након свргавања утамничен, али није сигурно да је у тамници завршила и његова супруга, која је остала у Цариграду. Алексије IV Анђео, Исаков син из претходног брака, успео се спасти заточеништва и покренуо је побуну против цара Алексија III, дошавши на престо уз помоћ красташа (1203) и вративши уједно и оца на власт. Алексије IV је убијен већ почетком 1204. године, а његов отац Исак је поново затворен, након чега је убрзо умро, већ у фебруару исте године. Могуће је да је био убијен. У време смрти мужа, Маргарета се још увек налазила у Цариграду, заједно са својим синовима, Манојлом и Јованом.

Солунска краљица и намесница

Крсташи су у проеће 1204. године заузели Цариград и основали низ крсташких држава, од којих је најмоћније било Латинско царство. Када је Бонифације Монфератски, командант копнених снага при заузећу Цариграда, дошао у палату Букелеон, пронашао је Маргариту и ослободио је. Бонифације је био један од могућих кандидата за латинског цара, али је изгубио од Балдуина IX Фландријског. За узврат је добио територије на азијској обали Босфора. Бонифације се потом оженио Исаковом удовицом Маргаретом. Те исте, 1204. године, Бонифације је мењао своје територије у Азији за област око Солуна, где оснива Солунску краљевину. Одржавао је добре односе са Маргаретиним братом Андријом. Маргаретина пасторка Агнеза од Монферата удала се за латинског цара Хенрика Фландријског фебруара 1207. године. Исте године Бонифације ратује против Бугара. У једној од битака он је заробљен и одведен бугарском цару Калојану Асену, где је убрзо и умро. Са солунским краљем Маргарета је имала сина Димитрија, који је наследио оца као нови краљ.^[3]

Краљ Бонифације је оставио тестамент којим је Димитрија одредио за свог наследника у Солуну под намесништвом његове мајке. Његов син Вилијам од Монферата, из Бонифацијевог ранијег брака, наследио је маркизат од Монферата у северној Италији. Међутим, барони су, знајући да је неопходна јака влада, конституисали намесничко веће за младог краља Димитрија. Цар Хенрик је недуго потом кренуо за Солун, како би уредио питање регентства. Постигавши споразум са краљицом Маргаретом, цар је 1209. године крунисао младог Димитрија за краља Солуна. Краљица Маргарета је тиме обезбедила место намеснице, како је било предвиђено тестаментом њеног супружника. Нова криза је избила 1216. године, када је Маргарета била приморана да се одрекне намесништва и напусти Солун.^[3]

Господарица Беотије

Главни чланак: Никола I од Сент Омера

По одласку из Солуна, Маргарета се преудала за Николу I од Сент Омера, господара Беотије у крсташком Атинском војводству.^[6] Са Николом је имала два сина:

• Бела од Сент Омера
• Вилијам од Сент Омера.

Повратак у Угарску

Средњовековне жупаније у јужним областима Краљевине Угарске, са Сремом у средишњем делу (плаво)

Оставши удовица након смрти трећег мужа, Маргарета се око 1220. године вратила у Угарску, где је од свог брата, краља Андрије II (1205-1235), добила поседе у јужним угарским областима, а првенствено у области Срема. Римски папа Хонорије III је узео 30. марта 1223. године у заштиту Маргерету и њене поседе. Последњи пут се у изворима помиње 1229. године,^[7] али година и место њене смрти нису познати.

Маргаретине сремске поседе наследио је њен син из првог брака Јован Анђео (р. око 1193 - у. пре 1250), који је био ожењен Матилдом од Пожеге, ћерком Маргарете од Куртенеа. Јованова и Матилдина ћерка Марија удала се око 1253-1255. године за француског племића Анселма од Кајеа, потоњег намесника анжујске Краљевине Албаније (1273).^[8][9]

На основу појединих напуљских и дубровачких исправа у којима се Марија помиње као сестра (лат. soror) српске краљице Јелене, поједини истраживачи су указали на могућност да су Марија и Јелена биле рођене сестре по оба родитеља, или барем полусестре (по оцу или мајци), што би значило да је и српска краљица Јелена могла бити ћерка сремског господара Јована Анђела, а самим тим и унука Маргарете Угарске.^{[10][11][12][13][14][15][16][17][18]}

Породично стабло

Преци Маргарета Угарска

16. Алмош 8. Бела II Слепи 17. Предслава Кијевска 4. Геза II 18. Урош I 9. Јелена Вукановић 19. Anna 2. Бела III 20. Владимир Мономах 10. Мистислав I Велики 21. Гита од Весекса 5. Еуфросина Кијевска 22. Дмитриј Завидич 11. Љубава Дмитријевна 1. Маргарета Угарска 24. Gaucher de Châtillon 12. Анри од Шатијона 6. Рене од Шатијона 26. Aubry de Montjay 13. Ерменгарда од Монжеа 3. Агнеса од Антиохије 28. Боемунд Тарентски 14. Боемунд II од Антиохије 29. Констанца Француска 7. Констанца Антиохијска 30. Балдуин II Јерусалимски 15. Алиса Антиохијска 31. Морфија од Мелитене