Свети Марко

За друга значења, погледајте страницу Свети Марко (вишезначна одредница).

Апостол и јеванђелист Марко (Јован Марко) био је син богате жене Марије, која је била пријатељ хришћанима, један је од апостола из реда Седамдесеторице (мањих апостола) Исуса Христа и аутор другог јеванђеља у новозаветном канону.^[1] Пореклом је био Јеврејин из племена Левијева.

Свети Марко Јеванђелиста

Према предању, његов ујак, Апостол Варнава и апостол Павле узели су га у пратњу на првом мисионарском путовању у Антиохију. Касније са ујаком Варнавом одлази на Кипар, а са апостолима Петром и Павлом у Рим.^[2]

Свети Петар поставља Марка за епископа и шаље га у Мисир да проповеда. Тако је Свети Марко био први проповедник Јеванђеља и први епископ у Мисиру. Проповедао је у Ливији, Амоникији и Пентапољу. Из Пентапоља прешао је у Александрију. У Александрији Свети Марко је основао цркву Божју, поставио епископа, свештенике и ђаконе. Свети Петар га спомиње у својој посланици, говорећи: Поздравља вас Црква с вама избрана у Вавилону, и Марко син мој (1 Пет 5,13). Син не по телу него по духу, рођен благовешћем и бањом светог крштења. Док је са Св. Петром боравио у Риму на молбу верника написао је своје Јеванђеље како би преточио у писану реч оно што су им причали о Господу.

Предање га сматра оснивачем Цркве у Александрији где је био први проповедник и први епископ. Уморен од стране незнабожаца на Ускрс, дан када се падао и празник незнабожачког поганог бога Сераписа. Свети Марко је служио у цркви кад је руља незнабожаца напала цркву, након чега је вукла светитеља по улицама града. Сахрањен је у Александрији. 828. године у цркви у којој је служио, на источној страни у каменој гробници^[3], али је касније његово тело украдено од стране млетачких трговаца и преведено у Венецију где данас лежи његов саркофаг у цркви светог Марка.^[1] Ноћ пре уморства Светог Марка Анђео Господњи сиђе са неба и обрати се Марку говорећи: Слуго Божји Марко, врховни међу светима у Египту, ето уписано је име твоје у књизи живота на небесима, и увршћен си међу свете апостоле, и спомен твој на земљи неће се заборавити никада, и ти ћеш ликовати с Вишњим Силама, Архангели ће примити на небу дух твој, а мошти твоје биће сачуване на земљи. Видевши ово виђење, Свети Марко пружи к небу руке своје говорећи: Благодарим Ти, Господе мој Исусе Христе, што ме ниси оставио него си ме уврстио међу светитеље своје. Молим Ти се, Господе, прими у миру душу моју, и не лиши ме благодати Твоје! Када он то изговори, Господ Исус Христос дође к њему у оном обличју у ком је био са ученицима својим пре Крста и погребења, и рече му: Мир теби, Марко, еванђелисте мој! Свети Марко му одговори: Мир и Теби, Господе мој Исусе Христе! И отиде Господ од њега.^[4]

Апостол Марко је писац, по времену писања, другог јеванђеља, које носи његово име - Свето Јеванђеље по Марку.

Марковдан

Српска православна црква слави светог јеванђелисту и апостола Марка - Марковдан 8. маја по Грегоријанском календару (25. април по Јулијанском календару).^[2] Марковдан се називао "нарочитим празником" Београда, будући да је слава старе цркве Светог Марка на Палилули, као и нове цркве.^[5]