Медреса

Медреса (арап. ) значи дословно „место подучавања「, „школа「.^[1][2][3][4] У ужем смислу, појам означава врсту исламске високе школе.^[5]

Три медресе у Самарканду, изграђене током Тимуридске ренесансе

Медресе су у почетку настајале „побожним задужбинама「. Дародавац је имао право у школи насталој од његове задужбине одређивати укупан наставни програм, број ученика као и учитеља. Са медресом је настала једна исламска институција чији је изглед био одређен обједињавањем дворанама за молитву, учионицама, библиотеком и интернатом за студенте, а могле су имати духовни али и световни карактер. Библиотека је садржала, поред религиозне литературе, и текстове из подручја математике, медицине, граматике, астрономије, географије и филозофије.

Најстарије медресе су имале изражено приватни карактер. Често је део стана дародавца служио као место подучавања. Развојем институције, медреса ускоро постаје саставни дио џамије, или се гради у њеној непосредној близини. Оснивањем медресе ал-Низамија (1066) у Багдаду у време селџучког везира Низам ал-Мулка (1018—1092) систем медреса досеже свој први врхунац и постаје путоказ за оснивање других, од државе финансираних школа. У медреси ал-Мустансирија (основаној 1234) било је дозвољено подучавање различитих праваца исламског веровања.

Као расадник арапске науке (медицине, астрономије, математике) биле су у средњем веку медресе у Кордоби, Толеду, Сикакузи, Дамаску, Медини, Самарканду и Бухари. Медреса је у Турској, по већим градовима (на Балкану у Скопљу и Сарајеву), била културни центар и, одакле су излазили касније улеме. Медреса се налазила обично уз џамије (уједно школа и интернат), а подизана је као задужбина (вакуф). Главни наставни предмет био је арапски језик, ислам, теологија, и шеријатско право, а настава је трајала 9 до 12 година. Највиши углед у муслиманском свету ужива у новије време медреса уз џамију Ал-Азхари у Каиру и медреса у Тунису.

Дефиниција

Етимологија

Реч madrasah потиче од трисугласничког семитског корена د-ر-س Д-Р-С „учити, проучавати」, користећи (морфолошки облик или образац) مفعل (ةمفعل(ة); mafʻal(ah), што значи „место где се нешто ради」. Дакле, медреса дословно значи „место где се одвија учење и студирање」 или „место студирања」.^[6][7][8] Реч је такође присутна као позајмљена реч са истим општим значењем у многим језицима под утицајем арапског језика, као што су: урду, бенгалски, пашту, балучи, персијски, турски, азербејџански, курдски, индонежански, сомалијски и бошњачки језик.^[9][10]

Арапско значење

У арапском језику, реч مدرسة madrasah једноставно значи исто што и школа на енглеском језику, било да је то приватна, јавна или парохијална школа, као и за било коју основну или средњу школу било да је то муслиманска, немуслиманска или секуларна.^[11][12] За разлику од употребе речи школа у британском енглеском, реч медреса више подсећа на појам школа у америчком енглеском, јер се може односити на школу универзитетског или постдипломског нивоа, као и на основну или средњу школу. На пример, у Османском царству током раног модерног периода медресе су имале ниже школе и специјализоване школе у којима су ученици постајали познати као .^[13] У средњовековној употреби, међутим, термин медресе обично је био специфичан за високошколске установе, које су углавном подучавале исламско право, а повремено и друге предмете, за разлику од основних школа или дечијих школа, које су обично биле познате као кутаб или мактаб.^[14][15] Међутим, уобичајена модерна арапска реч за универзитет је جامعة (jāmiʻah). Хебрејски когнат мидраша такође конотира значење места учења; сродни израз мидраш дословно се односи на студирање или учење, али је стекао мистичне и религиозне конотације.

Значење и употреба у енглеском

У енглеском, термин madrasah или „медреса」 обично има ужи смисао исламске институције учења. Историчари и други научници такође примењују овај термин у контексту историјских медреса, институција широм муслиманског света, другим речима колеџа где је исламски закон био предаван заједно са другим секундарним предметима. Ове институције су типично биле смештене у посебно дизајнираним зградама које су првенствено биле намењене овој сврси. Сматра се да су такве институције настале или се барем прошириле из региона Ирана у 11. веку под везиром Низам ал-Мулком, а потом су се прошириле на остале области исламског света.^[15][14][8]

Види још

• Гази Иса-бегова медреса у Новом Пазару
• Гази Хусрев-бегова медреса у Сарајеву