Мелничка епархија

Мелничка епархија (грч. ) је историјска православна епархија са седиштем у граду Мелнику у јужном делу Пиринске Македоније (данашња Бугарска). Припадала је Цариградској патријаршији све до средине 14. века, када су град Мелник одвојили Срби. Након проглашења Српске патријаршије (1346), Мелничка епархија је укључена у њен састав, што је учињено и са осталим епархијама у освојеним областима. То је потом довело до сукоба са Цариградом и избијања српско-грчког црквеног спора (1346-1375). За време владавине цара Уроша (1355-1371), мелничком облашћу је завладао деспот Угљеша (1365-1371), а потом браћа Драгаши. У време пропасти српске и успостављања турске власти у Мелнику крајем 14. века, Мелничка епархија је враћена у састав Цариградске патријршије.^{[1][2] [3]}

Мелничка епархија
Остаци старе Цркве Светог Николе у Мелнику, обновљене средином 14. века, за време српске власти
Основни подаци
Сједиште	Мелник
Држава	Бугарска
Укинута	1922
Архијереј
Архијереј	Партеније Галас
Чин архијереја	митрополит
Титула архијереја	митрополит мелнички (1913-1921)

Након успостављања нових граница (1912-1920), територија Мелничке епархије подељена је између Бугарске и Грчке, с тим што је бугарски део прикључен суседним епархијама Бугарске православне цркве, док је грчки део преуређен 1922. године, када је створена данашња Сидерокастронска епархија (грч. ) у саставу Цариградске патријаршије.^[4]

Види још

• Српско-грчки црквени спор (1346-1375)
• Драмска епархија
• Серска епархија
• Серска држава
• Јаков Серски