Месецослов

Месецослов, или минеј (грч. ), представља распоред са детаљима црквених богослужења за све дане у години, подељене по месецима. Он је саставни део већине богослужбених Црквених књига, као што су: Црквени календари, псалтири, требници и сл.^[1]

Месецослов из 1714. године, Кијев

Табеле показују распоред читања делова Светог писма по седмицама, почев од првог дана Васкрса, друга показује распоред читања по данима и месецима.

Псалтир и Служебник такође, садрже као додатак Месецослов са свим тропарима и кондацима за све дане богослужбене године, а такође за период Великог поста са припремним недељама и Страсном седмицом.^[2]

За развој Месецослова у облику у коме га ми данас познајемо, заслужан је Свети Јован Дамаскин.^[3]

Месецослов - распоред са детаљима црквених богослужења за све дане у години, подељене по месецима. Штампан на црквенословенском језику и црквеном ћирилицом у Будиму у Славеносербској печатњи Краљевског Универзитета Угарског (1810).