Медијци

Међани преусмерава овде. За насеље у Србији, погледајте страницу Међани (Пријепоље).

Међани (Медијци),(на курдском میدیا ) народ индоевропског порекла који је у старом веку насељавао западни део Иранска висија, Медију. У 8. и 7. веку п. н. е. били су под влашћу Асирије.^[1][2][3] Њене власти ослободили су се 605. године п. н. е. и под краљем Кијаксaром основали своју државу. Око 550. године п. н. е. пали су под власт Персијанаца под Киром Великим.^[4]

Међанско царство по Херодоту

Племена

Према Херодотовим Историјама, постојало је шест медијских племена.^[5] Тих шест племена живело је у самој Медији, троугластој области између Раге, Аспадане и Екбатане.^[6] У данашњем Ирану,^[7] то је област између Техерана, Исфахана и Хамадана. Од медијских племена, Маги су боравили у Раги,^[8] савременом Техерану.^[9] Они су били из свете касте која је служила духовним потребама Медијаца.^[10] Племе Паретацени је живело у и око Аспадане, модерног Исфахана,^[6][11][12] Аризанти су живели у Кашану и око њега (провинција Исфахан),^[6] а племе Бузае је живело у и око будуће медијске престонице Екбатане, у близини модерног Хамадана.^[6] Струхати и Будији су живели у селима у Медијском троуглу.^[13]

Историја

Међани, који су живели у области античке Екбатане, знатно чешће се спомињу у асирским изворима. Они су се и географски налазили ближе Асирији те су често били мета асирских похода. Асирски краљеви разликовали су две групе Међана: унутар и ван царства. Међански владар Кијаксар, заједно са вавилонским владарем, учествовао је у походу на Ниниву. Међутим, користи од пада Асирије имали су само Вавилоњани који су основали Нововавилонско царство. Кијаксар се, након пљачке асирских градова, повукао у своју земљу и до 585. године п. н. е. проширио своју власт до источне Анадолије улазећи у сукоб са лидијским владаром Крезом. Река Кизил чинила је границу двеју држава. И поред недостатка конкретних доказа, верује се да је Међанско царство имало неку врсту хегемоније над персијском државом. Овај став заснива се на основу дела познијих античких писаца – Херодота, Ктезије и др.

Оснивач Персијског царства био је Кир од Персије/Аншана. Киров цилиндар доказ је да је Кир потицао од лозе локалних владара. Антички писци (Херодот и Ктезије) наводе да је Персија била вазална међанска држава. Ови наводи нису потврђени археолошким налазима. Даље, антички писци говоре о побуни коју је Кир, медијски вазал, подигао против међанског краља Астијага. Побуна је завршена заробљавањем међанског краља и преносом власти из Ектабане у персијски центар. Ектабана је постала престоница међанске сатрапије. Победом над Астијагом, Кир је потпуно преузео међанске територије. Персија се простирала од реке Халис до источног Ирана.

Митологија

У грчком миту о Јасону и Аргонаутима, Медеја је ћерка краља Ејета из Колхиде и унука по оцу бога сунца Хелија.^[14] Након неуспелог брака са Јасоном док је била у Коринту, из једног од неколико разлога у зависности од верзије,^[15] она се удаје за атинског краља Егеја и рађа сина Меда. Након што није успела да натера Егеја да убије свог старијег сина Тезеја, она и њен син су побегли у Аријану, где су Међани преузели своје име по њој, према неколико грчких и каснијих римских извештаја, укључујући Паусанијин Опис Грчке (1. век).^[16] Према другим верзијама, као на пример у Страбоновој Geographica (1. век) и Јустиновом Epitoma Historiarum Philippicarum (2. или 3. век), вратила се кући да са својим мужем Јасоном осваја суседне земље, од којих је једна добила име по њој; док једна друга верзија коју је Диодор са Сицилије пренео у Bibliotheca Historica (1. век пре) наводи да се након изгнанства удала за азијског краља и родила Медуса, коме су се веома дивили због његове храбрости, по коме су и узели име.^[17]

Култура и друштво

Грчке референце на „Медијце“ не праве јасну разлику између „Персијанаца“ и „Медијанаца“; заправо, за Грка да постне „превише блиско повезан са иранском културом“ значило је „да постане медијанизован, а не персијанизован“.^[18] Медијско краљевство је била краткотрајна иранска држава, писани и археолошки извори тог периода су ретки и мало се зна о медијској култури која је ипак дала „дубок и трајан допринос ширем свету иранске културе“.^[19]

Језик

Главни чланак: Медијски језик

Медијци су говорили медијским језиком, који је био староирански језик. Страбонова Geographica (завршена у раном првом веку) помиње сродност медијског са другим иранским језицима: „Име Аријана је даље проширено на део Персије и Медије, као и на Бактријце и Согдијце на северу, јер они говоре приближно истим језиком, али са малим варијацијама“.^[20]

Није доказано да је оригинални дешифровани текст написан на медијском језику. Сугерише се да је слично каснијој иранској пракси чувања архиве писаних докумената у Ахеменидском Ирану, постојало и одржавање архиве од стране медијске владе у њиховој престоници Екбатани. Постоје примери „медијске књижевности“ пронађени у потоњим записима. Један је, према Херодоту, да је медијски краљ Деиоцес, који се појавио као судија, донео пресуду о разлозима који су поднети у писаној форми. Постоји и Динонов извештај о постојању „медијских дворских песника“.^[21] Медијска књижевност је део „староиранске књижевности“ (укључујући и хотаносашку, староперсијску, авестијску), јер је ова њихова иранска припадност експлицитна и у древним текстовима, као што је Херодотов извештај^[22] да су многи народи, укључујући Медијце, били „универзално звани иранцима“.^[23]

Речи медијског порекла појављују се у разним другим иранским дијалектима, укључујући староперсијски. Карактеристика староперсијских натписа је велики број речи и имена из других језика и медијски језик у том погледу заузима посебно место из историјских разлога.^[24] Медијске речи у староперсијским текстовима, чије се медијско порекло може утврдити „фонетичким критеријумима“,^[24] појављују се „чешће међу краљевским титулама и међу терминима у канцеларијским, војним и судским пословима“.^[24]