Минобацач

Минобацач (или бацач, бацач мина, рововско оруђе) је артиљеријско оруђе најчешће глатке цијеви, које гађа само убацним путањама - са полазним углом већим од 45 степени.

Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст.

Цијев је обично исте дебљине по дужини, а оруђе се пуни сприједа са минобацачким минама. Мина има облик капи и стабилизује се у лету уз помоћ крилаца. Због сличности са авионском бомбом, понекад се и назива минобацачка бомба.

Мала почетна брзина пројектила и најчешће релативно мали калибри ограничавају домет на неколико хиљада метара. Међутим, због могућности дјеловања против противника у заклону, незамјењиво је оруђе данашњих војски.

У односу на хаубицу и топ, далеко је лакши, једноставнији и јефтинији за израду, а мина истог калибра има веће дејство - због тањег зида мине може се ставити више експлозива. Обука је лакша него за друга оруђа.

Мане су веће растурање погодака, мањи домет, дуго вријеме лета и слаба пробојна моћ мине.

Remove ads

Подјела минобацача

лаки, калибар 40-60
средњи, калибар 81-90
полутешки, калибар 105-120
тешки, калибар преко 150

Историја

Први минобацачи конструисани су за вријеме руско-јапанског рата 1904-1905. Приликом опсаде Порт Артура, положаји противника били су толико близу да артиљерија није могла да дјелује због опасности уништења сопствених трупа. Руси су модификовали бродски топ калибра 47 за избацивање мина, и развили пројектил тежине 11.5 за њега. Угао се могао подешавати између 45 и 65 степени, а највећи домет је био до 370 . Конструктор је био генерал Леонид Гобјато (рус. ).

Remove ads

Први свјетски рат

Послије преласка на позициони рововски рат крајем 1914, све земље усвајају минобацаче у наоружање. До 1917. су углавном подешени за дејство са сталне позиције, а од тада се уводе и пријеносни, који могу да прате напад и ватром и маневром.

Српска војска на Крфу добија француске м. калибра 58 .

Њемачка војска има 1918. око 16700 минобацача (од тога 12400 лаких, калибра 37 и 75 ). Минобацач калибра 75 има највећи домет од око 1300 .

Французи имају низ различитих типова, 58, 75, 150, 200, 240, 340 . Британци 1918. уводе врло добар минобацач марке Стокс-Брант (Stokes-Brandt) калибра 81 , тежине свега 52 , погодан за нападна дејства пјешадије. Домет му је 2000 а брзина гађања - 20 мина у минути.

Послије Првог свјетског рата

Минобацачи се споро усавршавају, јер долази до развоја авијације, тенкова и моторизиране артиљерије. Тешки калибри се избацују из употребе а уводе лаки, погодни за садејство са пјешадијом.

Пред 2. СР дивизије типично имају:

њемачка дивизија 147 минобацача (50 и 80 )
француска 78, (80 )
италијанска 156
совјетска 111 (50, 82 и 120 )

Југословенска војска има читав низ различитих типова различитог поријекла - француске (58, 75 ), аустроугарске (90, 140, 225, 260 ), њемачке (75 ). Пред рат, 1939, почиње у Крагујевцу производња минобацача Стокс-Брант М31 калибра 81 .

Remove ads

Други свјетски рат

Минобацачи се масовно користе па се приближавају броју артиљеријских оруђа по броју. СССР предњачи, зато што је добар дио артиљерије изгубљен у почетним борбама са Нијемцима. Увођење масовно произведених минобацача је био начин да се брзо поврати ватрена моћ. У току читавог рата СССР успијева да произведе 347900, док Њемачка прави само око 68000 у периоду 1941-1944. Црвена армија је понекад имала и око 100 минобацача на 1 ширине фронта.

Југословенски партизани у току рата добијају око 3.364 . од СССР, и око 2661 од САД и В. Британије. До 1943. једини извор је запљена од непријатеља и израда у радионицама.

Remove ads

Послије Другог свјетског рата

Долази до даљег усавршавања и увођења нових типова минобацача. Ради се на повећању домета, повећању покретљивости и смањењу тежине.

Транспорт

Мањи минобацачи се преносе у дијеловима људском снагом или возилом. Средњи и тешки се преносе или вуку возилом, или су монтирани на њега за стално, и одатле врше и гађања.

Дијелови минобацача

цијев
лафет
хидроеластични систем (или амортизер)
подлога
нишанска справа
прибор

Цијев

Цијев је већином глатка, дужине 15-20 калибара или још дужа. Да би мина падала у цијев довољном брзином, ужа је од калибра цијеви око 0.6 . Код мањих минобацача, мина опаљује чим каписла барутног пуњења мине удари у иглу, смјештену на дну цијеви.

Лафет

Лафет је обично двоножни. Његова намјена је да ослања цијев при гађању, усмјерава је према циљу преко додатних справа, амортизер и прстен који спаја цијев и лафет.