Мироч (локалитет)

За друге употребе, погледајте Мироч (вишезначна одредница).

Мироч је археолошки локалитет римског утврђења и и цивилног насеља у данашњем Мирочу.

Утврђење је штитило пут који је спајао долину Поречке реке и римско утврђење и град у близини данашње Брзе Паланке (), односно повезивао унутрашњост источног дела Горње Мезије и Дунавски лимес ове провинције. Пут који се рачвао од главног пута Via militaris (Римски пут) на 6 југозападно од утврђења на Великом Градцу (Taliata), код кастела на ушћу Голубињске реке (Columbina), био је пречица војног пута дуж лимеса у области Кључа.

Рекогносцирањем, геодетским и геофизичким снимањима терена, утврђено је да се ради о каструму правоугаоне основе, димензија 10694, који је дужим странама оријентисан у правцу север—североисток—југ—југозапад. Утврђење, подигнуто на узвишеном, заравњеном платоу имало је куле на угловима, више кула и по једну капију на сва четири бедема. Бедеми, широки око 3, зидани од тесаника везаних кречним малтером, на појединим местима очувани су до висине 1—1,5. Каструм је био опасан одбрамбеним ровом. У средишњем делу унутрашњости утврђења геомагнетном методом геофизичке проспекције, 2010. године, откривена је велика грађевина правоугаоне основе, зграда команде каструма. У околини каструма констатовани су трагови великог урбаног насеља.

Према архитектури утврђења и археолошким налазима из цивилног насеља, може се претпоставити да је настао почетком 2. века и опстао до краја 6. или почетка 7. века. Археолошка ископавања овог налазишта нису завршена.