Митрополија дабробосанска

Митрополија дабробосанска је епархија Српске православне цркве. Надлежни архијереј је митрополит Хризостом (Јевић), а сједиште митрополије се налази у Сарајеву и Сокоцу.

Митрополија дабробосанска Српска православна црква
Грб Митрополије дабробосанске
Саборна црква у Сарајеву
Основни подаци
Сједиште	Сарајево, Соколац
Држава	Босна и Херцеговина
Основана	13. вијек
Број намјесништава	5
Број манастира	14
Званични веб-сајт
Архијереј
Архијереј	Хризостом (Јевић)
Чин архијереја	митрополит
Титула архијереја	архиепископ сарајевски, митрополит дабробосански и егзарх све Далмације

Српска патријаршија у 16. и 17. веку

Историјат

Главни чланак: Историја Митрополије дабробосанске

Дабарску епархију је 1219. године установио Свети Сава.^[1]

Архијерејска намјесништва

До 2019. године митрополија је била подијељена на 4 архијерејска намјесништава, али одлуком Светог архијерејског сабора од 15. односно 16. маја 2019. године извршена арондација епархије зворничко-тузланске у корист митрополије дабробосанске. Наиме, на заједнички приједлог епископа зворничко-тузланског Фотија и митрополита дабробосанског Хризостома Свети архијерејски сабор је донио одлуку да цјеловито архијерејско намјесништво сребреничко-подрињско, те парохија оловска из архијерејског намјесништва тузланског у епархији зворничко-тузланској припадне митрополији дабро-босанској.^[2] Након те одлуке митрополија дабробосанска броји 5 архијерејских намјесништава, а то су:

• Архијерејско намјесништво горашко-вишеградско
• Архијерејско намјесништво сарајевско
• Архијерејско намјесништво сребреничко-подрињско
• Архијерејско намјесништво травничко-зеничко
• Архијерејско намјесништво фочанско

Манастири

Манастир Добрун

Богородица Чајничка

Манастир Сасе

Одлуком Светог архијерејског сабора од 15. односно 16. маја 2019. године када је извршена арондација епархије зворничко-тузланске у корист митрополије дабро-босанске и 4 манастира и 1 метох манастира (Карно, Кнежина, Пјеновац, Сасе и Топлица) из архијерејског намјесништва сребреничко-подринњског припала су митрополији дабробосанској.^[2]

1. Богородица Чајничка,
2. Возућа,
3. Горња Лијеска,
4. Грађеник^[3],
5. Добрун,
6. Добрунска Ријека,
7. Доње Вардиште,
8. Карно,
9. Кнежина,
10. Озерковићи,
11. Пјеновац,
12. Сасе
13. Соколица,
14. Топлица (метох манастира Карно).

Епископи

Од оснивања до пада под турску владавину (1219—1463)

• Христифор (XIII вијек)
• Јоаникије (прије 1292)
• ?
• ?
• ?
• ?
• Исаија I (1281—1286-1291)
• Јован I (XIII вијек, 1293—1307?)
• Методије (крај XIII вијека; 1322?)
• Никола I (1284—1292)
• Јован II (послије 1286)
• Спиридон (између 1286 и 1292)
• Јован III (послије 1286)
• Исаија II (крај XIII вијека)
• Гаврило (XIII вијек)
• Јован IV (1301—1317)
• Николај II (почетак XIV вијека)
• Николај III (прије 1328-око 1330; 1329?)
• Велимир Владимировић (1463)^[4]
• Марко (око 1532)

Од обнове до поновног укидања Пећке патријаршије (1557—1766)

• Варлаам (око 1557)
• Симеон (око 1573)
• Јосиф (прије 1575)
• Гаврило Аврамовић (прије 1578—1588)
• Петроније (1578—1589)
• Аксентије (1589—1601)
• Теодор (1601—1619)
• Макарије (око 1620)
• Исаија (1622—1627—1635)
• Гаврило Предојевић (до 1638)
• Исаија II (1640—1655)
• Лонгин (1656—1668)
• Мелентије (1668)
• Христофор (1668—1681)

Атанасије Љубојевић (1681—1688)

• Висарион II (1690—1708)
• Исаија III (1708—1709)

Мојсије Петровић (1709—1713)

• Мелетије Умиљановић (1713—1740)
• Гаврило Михић (1741—1752)
• Пајсије Лазаревић (1752—1759)
• Василије Јовановић-Бркић (1759—1762)
• Дионисије Никшић (1762—1765)
• Серафим (1765-1766-1767; — послије 1790?), родом Грк

Од укидања Пећке патријаршије до Берлинског конгреса (1766—1878)

• Данило (око 1769)
• Кирило (1776—1779)
• Пајсије (1779—1794; —1802)
• Калиник (1806—1816)
• Евгеније (1808?)
• Венијамин (1816—1835)
• Амвросије Папагеоргопулос (1835—1841)
• Игњатије I (1841—1851)
• Прокопије Визант (1851—1856)
• Дионисије I (1856—1860)
• Игњатије II (1860—1868)

Дионисије II Илијевић (1868—1871)

• Пајсије (1871—1873)
• Антим (1873—1880)

Од Берлинског конгреса до успостављања Српске патријаршије (1878—1920)

	Сава Косановић (1881—1885)
	Георгије Николајевић (1885—1896)
	Николај Мандић (1896—1907)

Евгеније Летица (1908—1920)

Од успостављања Српске патријаршије

	Петар Зимоњић (1920—1941), 1941. убијен, 1998. је проглашен за свештеномученика,
	Нектарије Круљ (1951—1966)
	Владислав Митровић (1967—1992)
	Николај Мрђа (1992—2015)
	Хризостом Јевић (2017—)

Види још

• Историја Митрополије дабробосанске
• Српска православна црква у Босни и Херцеговини