Монада (филозофија)

За другa значења, погледајте страницу Монада.

Монада (грч. ) Јединица. Недјељива, конститутивна јединица. Основа нематеријалног свијета и проста, посљедња честица цијелог свемира. Филозофски појам настао још код античких филозофа старе Грчке који је први научно систематизовао и елаборирао Готфрид Вилхелм Лајбниц^[1]

Поријекло

Појам из грчког језика. Означава јединицу- јединичност.^[1]

Тумачење по Ивану Клајну

„

недјељива цјеловита јединица, недељиво цјеловито биће,

”

Монада - питагорејска представа

Монада је према Питагори бројчана јединица, за Платона идеја, према Ђордану Бруну атом, а Лајбницу проста супстанцијална јединица од каквих је саздан цијели свемир.^[1]

Значење по Малој просветиној енциклопедији

У старој хеленској филозофији монада означава јединственост као принцип бића.^[2]

Значење по Светиславу Марићу

Монада је

„

Метафизички атом, посљедњи, нематеријални елеменат стварности, недјељив, неподложан утицају споља, сам од себе промјенљива , обдарен опажањем и тежњом

”

^[3]

О монади Опћа енциклопедија ЈЛЗ

Монада је и по овој енциклопедији „јединица“, за Платона идеја, за Питагору и Еуклида број. Касније је у Хришћанству Бог сматран монадом монада. То се схватање у Хришћанству задржало све до учења Ђордана Бруна који спаја питагорејско схватање монаде са демокритовом идејом атома. Лајбниц први развија систематско учење о монадама у свом дјелу фр. . Он, између осталог, тврди да је монада просто, супституцијално-динамично и материјално биће или центар сила, субјект доживљених стања. Монада стоји у одређеним односима с другим монадама као и према цјелини свих монада; она “репрезентира“ и „одсликава“ универзум према својој „тачки гледишта“ и степену свијести....^[3][4]

Монада по Браниславу Петронијевићу

По Лајбницовом сљедбенику, српском филозофу Браниславу Петронијевићу монада је појединачна свијест, недјељиво биће; њени атрибути су свјесност и воља. Материја се састоји од релативно несвјесних атома- монада.^[4]