Мутавџија

Мутавџија или Мутабџија је стари занат. То је „плетиља“ или ткач^[1] који се бавио ткањем сеоских торбица од козје длаке, а у којима се раније носило вино, со, сир, хлеб, погача или ракија кад је сељак одлазио да ради на њиви или деца у школу. У неким деловима Србије (нпр. ужички крај) та торбица се зове „шареница“. Сваки крај је имао своју боју, тј. своју комбинацију боја, као знак распознавања.^[2]

старински разбој у Вуковој кући у Тршићу

Мутавџија током рада.

Исткана торбица на шкрињи, Музеј Семберије у Бијељини

Сматра се да су Турци донели мутавџијски занат на Балкан у Бугаску,^[3] у Србију,^[2] на Косово и Метохију,^[4] и у Босну и Херцеговину.^[5]

Јованки Николић сматра: „да се мутавџијски занат није развијао као наставак домаће радиности него је производ чисто градске културе која је услед природних услова на селу лако утицала да се овај занат тамо развије“.^[2]

Да би се упражњавао мутавџијски занат неопходно је сакупљање основне сировине – козје длаке тј. козине, зато је мутавџијски занат био тесно повезан с гајењем коза и оваца у висинским деловима Србије. Производња мутавџијске тканине пролази кроз неколико фаза:^[6]

• Требене – длака је сортирана по дужини и боји;
• Расчешљавање или бичевање крзна;
• Предење конца, често са куком;
• Ткање на платну, традиционално на вертикалном разбоју са два крста.

Ткање се ради на разбоју. То је помагало помоћу којег се могу ткати различите тканине. Мутавџије су производили: вреће, бисаге, покровце, зобнице, торбе и колане. Покровци су служили за покривање стоке: крава, магараца, коња и волова, у хладнијим и кишним данима. За нужду су покривке од кострети користили и људи, јер мутавџијски предмети добро штите од кише. Мутавџије су још правили колане, појасеве који иду преко трбуха коња а с њим се учвршћују седло, или самар на мули или магарцу.

Мутавџијске радионице су увек биле издвојене зграде у склопу сеоског домаћинства. У мутавџијској радионици су се вршиле све наведене радње сем гребенања односно разбијања козине које је вршено у посебној шупи.

У филму „Бој на Косову“, глумац Драго Чума има торбицу у којој носи главу Кнеза Лазара. Ту торбицу израђује (тка) мутавџија. На југу Србије, по околним селима, и даље се користи ова реч. Понеки сељаци се, и данас, баве овом делатношћу.

Литература

• Научноинформационен център „Българска енциклопедия“. Голяма енциклопедия „България“. Том 8. София, Книгоиздателска къща „Труд“, 2012. 9789548104302. с. 2922.