Награда „Борислав Пекић”

Награда „Борислав Пекић” додељивана је у виду две књижевне стипендије за прозно дело у настајању. Награду је додељивао Фонд „Борислав Пекић” у периоду од 1993. до 2012.

Награда „Борислав Пекић”
Додељује се за	прозно дело у настајању
Додељује	Фонд „Борислав Пекић”
Локација	Београд
Земља	Србија
Прво додељивање	1993.; пре 32 године (1993)
Последње додељивање	2012.; пре 13 година (2012)
Веб-сајт	http://www.borislavpekic.com/

Историјат

Фонд „Борислав Пекић” (прво: Фондација) основан је 1993. године са циљем да се стара о коришћењу и објављивању рукописне заоставштине Борислава Пекића. Исте године, на предлог Љиљане Пекић, супруге Борислава Пекића, и његових пријатеља, установљена је Награда „Борислав Пекић”. Награду је додељивао Жири, а уручивана је добитницима 4. фебруара, на дан рођења Борислава Пекића (изузетно, за 2002. годину уручење је приређено на дан његове смрти). Свечано уручење приређивано је у Београдском драмском позоришту.^[1] Жири је последњи пут радио у саставу: Љиљана Пекић, академик Предраг Палавестра, проф. др Владислава Гордић Петковић, Милета Продановић и Гојко Божовић.^[2] Награда је последњи пут додељена за 2012. годину, али званично није укинута.

Друго

Године 1995. Фонд је установио истоимену награду која се додељује београдским гимназијалцима за књижевне радове у три категорије: за прозу, поезију и есеј. Традиционално се уручује у Трећој београдској гимназији. Последњи пут додељена је 2019. године.^[3]

Добитници

1993.

• Светислав Басара, за синопсис романа Трговци белим робљем.
• Владислав Бајац, за синопсис романа Црна кутија.

1994.

• Драган Великић, за синопсис романа Северни зид.
• Горан Петровић, за синопсис романа Опсада цркве Светог Спаса.

1995.

• Јасмина Лукић, за синопсис студије Историја и мит у постмодернистичкој визури.
• Петар Лазић, за синопсис романа Дајте ми земљу један круг.

1996.

• Јасмина Тешановић, за синопсис романа Сирена.
• Милета Продановић, за синопсис романа Плеши, чудовиште, на моју нежну музику.

1997.

• Сретен Угричић, за синопсис романа Хартије од вредности.
• Гојко Божовић, за синопсис студије Борислав Пекић и савремена књижевност.

1998.

• Љубица Арсић, за синопсис романа Икона.
• Милан Т. Ђорђевић, за синопсис романа Рушевина.

1999.

• Драго Кекановић, за синопсис романа Опчињеност.
• Вуле Журић, за синопсис романа Б.

2000.

• Ђорђе Писарев, за синопсис романа Под сенком змаја.
• Игор Маројевић, за синопсис романа Жега.

2001.

• Ласло Блашковић, за синопсис романа Мадонин накит.
• Зоран Ћирић, за синопсис романа Хобо.

2002.

• Александар Марчићев, за синопсис романа Сви животи Захарија Неузинског.
• Дамјана Мраовић, за синопсис студије Културни и политички идентитети у српској књижевности.

2003.

• Никола Маловић, за синопсис романа Лутајући Бокељ.
• Зоран Пеневски, за синопсис романа Мање важни злочини.

2004.

• Саша Илић, за синопсис романа Свирач у Катакомби.
• Срђан В. Тешин, за синопсис романа Куварове клетве и друге гадости.

2005.

• Немања Ротар, за синопсис романа Нетрпељивост.
• Саша Јеленковић, за синопсис романа Из једне у другу главу.

2006.

• Веселин Марковић, за синопсис романа Ми различити.
• Мића Вујичић, за синопсис романа Овде почива Лав Толстој.

2007.

• Боривоје Адашевић, за синопсис романа Крфска новела.
• Саша Обрадовић, за синопсис романа Врт љубави.

2008.

• Слободан Владушић, за синопсис романа Forward.
• Владимир Кецмановић, за синопсис романа Топ је био врео.

2009.

• Соња Веселиновић, за синопсис романа Кросфејд.
• Срђан Вучинић, за синопсис романа Незајаз.

2010.

• Дејан Алексић, за синопсис романа Вина и пингвина.
• Срђан Срдић, за синопсис романа Сагоревања.

2011.

• Бојан Бабић, за синопсис романа Девојчице, будите добре.

2012.

• Слободан Бубњевић, за синопсис романа Седми народ.
• Берислав Благојевић, за синопсис романа Тиши од воде.