Награда „Станислав Винавер”

Награда „Станислав Винавер” додељивана је у периоду од 1993. до 1996. за највредније дело објављено на српском језику у прошлој години, из свих области у којима се огледао Станислав Винавер.

Награда „Станислав Винавер”
Додељује се за	више категорија
Додељује	Друштво пријатеља Станислава Винавера
Локација	Београд
Земља	Србија
Прво додељивање	1993.; пре 32 године (1993)
Последње додељивање	1996.; пре 29 година (1996)

Награду у част књижевника Станислава Винавера основало је и додељивало Друштво пријатеља Станислава Винавера из Београда. Додељивана је за највредније дело објављено на српском језику у прошлој години, из свих области у којима се огледао Станислав Винавер (проза, поезија, есеј, критика и публицистика и преводилаштво), које „припада модерној концепцији књижевне уметности за коју се залагао Станислав Винавер”. Могао ју је добити само држављанин Републике Србије.^[1]

Награда се састојала од дипломе и новчаног износа, а додељивао ју је Жири који је именовало Друштво. Свечано уручење приређивано је 1. марта, на дан рођења Станислава Винавера.

Након 1996. није додељивана услед лоше финансијске ситуације.

Добитници

Награда за прозу

• 1993 — Мирослав Јосић Вишњић, за књигу Приступ у кап и семе.
• 1994 — Давид Албахари, за књигу Пелерина.
• 1995 — није додељена
• 1996 — Светислав Басара, за књиге Уклета земља и Дрво историје.

Награда за поезију

• 1993 — Иван В. Лалић, за књигу Писмо.
• 1994 — Новица Тадић, за књигу Крај године.
• 1995 — није додељена
• 1996 — Алек Вукадиновић, за књигу Тамни там и Беле басме.

Награда за есеј/критику

• 1993 — Јован Христић, за књигу Позоришни реферати.
• 1994 — Љубиша Јеремић, за књигу Глас из времена.
• 1995 — Драгиша Живковић, за књигу Европски оквири српске књижевности.
• 1995 — Новица Петковић, за књигу Лирика Милоша Црњанског.
• 1995 — Михајло Пантић, за књигу Александријски синдром 2.
• 1996 — Јован Зивлак, за књигу Једење књиге.

Награда за прву књигу

• 1993 — Тања Поповић, за књигу Последње Сарајлијино дело.
• 1994 — Мирјана Детелић, за књигу Митски простор и епика.
• 1995 — Бојан Јовић, за књигу Лирски роман српског експресионизма.
• 1996 — Мило Ломпар, за књигу Смисао завршетка у роману.

Остале награде

• 1994 — Јовица Аћин, за изузетан ауторски пројекат, за књиге Гатања по пепелу и Уништити после моје смрти.
• 1996 — Милосав Тешић, за изузетан песнички пројекат, за књигу Прелест севера.

Напомена

Награда нема везе са истоименом наградом коју је Град Шабац први пут доделио 2020.^[2]