Национални парк Проклетије (Црна Гора)

За национални парк у Србији, погледајте страницу Национални парк Проклетије.

Национални парк Проклетије је пети национални парк у Црној Гори, проглашен 2009. године^[1]. Захвата површину од 16.630 и у оквиру њега су два резервата природе — Хридско језеро и Волушница. Зона заштите око парка је 6.252 ^{[тражи се извор]}. Проклетије се одликују карактеристичним кречњачким рељефом и лепотама који су утицали на проглашење за заштићено подручје од националног значаја.

Национални парк Проклетије
IUCN категорија II (национални парк)
Зла Колата, Језерца и Росни врх
Мјесто	Црна Гора
Најближи град	Плав, Гусиње
Површина	16.630
Основано	2009. године
Управљачко тијело	Црна Гора

Положај

Национални парк Проклетије ограничен је са југа високим гребенима планине и албанском границом, на западу је река Грнчар, на северу Гусињско-плавска долина и најзад на истоку планина Богићевица^[2]. Укупна површина је око 16.600 са околном заштитном зоном од приближно 6.200 . ^{[тражи се извор]}. Национални парк Проклетије одликује се кречњачким и доломитским саставом стена, које су се формирале у олиго-миоцену. Предео је изузетно неприсупачан са бројним високим врховима и крашким облицима (јаме, пећине, увале и др). Врхови су најчешће оштри и назубљени, а падине изузетно стрме. Највише тачке су Зли Колац (2.534 ), Добри Колац (2.528 ) и Росни врх (2.524 )^[3].

Галерија

• 
  Снежне крпе
• 
  Снежне крпе2
• 
  Врело Савино око
• 
  Понор Скакавац
• 
  Зла Колата, највиши врх у Црној Гори

Види још

• Проклетије
• Плавско језеро
• Зли Колац
• Национални паркови Црне Горе