Нектарије Оптински

Нектарије Оптински (у свету Николај Васиљевич Тихонов; 1853, Јелец – 12. мај 1928) био је свештеник Руске православне цркве, јеромонах. Православна црква га помиње 26. јула 1996. године,^[1] заједно са још 12 оптинских светих стараца. Још за живота био је поштован као свети старац.

Нектарије Оптински

Биографија

Николај Васиљевич Тихонов рођен је 1853. године у граду Јелец, провинција Ориол, у сиромашној породици Василија и Елене Тихонов. Отац му је био радник у млину и рано је умро. Његова мајка је умрла недуго након смрти оца, а дечак је остао сироче. Са 11 година почео је да ради у трговинској радњи, а до 17 године добио је чин млађег чиновника.

1873. Никола је отишао у манастир Оптинску пустињу, где је био примљен од стране светог Амвросија млађег. Након њиховог разговора, одлучио је да заувек остане у скиту. Монах Анатолиј је постао његов духовни ментор.

Под вођством својих ментора монах Нектарије је брзо духовно узрастао. 14. марта 1887. године је замонашен, а 19. јануара 1894. године хиротонисан је за јерођакона, а четири године касније за јеромонаха га је замонашио епископ Калуга . 1912. године изабран је за старешину Оптинске пустиње.

Након затварања манастира 1923. године, монах Нектарије је ухапшен ^[2]. По повратку је кратко време живео у Плокхину, након тога у селу Кхолмишцхи, Уљановски округ, Калушка област, у сељачкој породици.

Монах Нектарије умро је 29. априла ( 12. маја ) 1928. године у 75. години и сахрањен на сеоском гробљу. Након оживљавања Оптинске испоснице, 16. јула 1989. године, на дан сећања на митрополита московског Филипа, дошло је до откривања моштију монаха Нектарија.