Николај Гамалеја

Николај Фјодорович Гамалеја (рус. , укр. ; 17. фебруар 1859 — 29. март 1949) био је совјетски лекар, научник и пионир у микробиологији и истраживању цепива.

Николај Гамалеја
Гамалеја 1940-их
Пуно име	Николај Фјодорович Гамалеја
Датум рођења	(1859-02-17)17. фебруар 1859.
Место рођења	Одеса, Руска Империја
Датум смрти	29. март 1949.(1949-03-29) (90 год.)
Место смрти	Москва, Руска ССР, Совјетски Савез
Држављанство	Руска Империја СССР
Образовање	Новорусијски универзитет у Одеси Петроградска војно-медицинска академија
Поље	микробиологија, етиологија, епидемиологија
Институција	Свезавезно друштво микробиолога, епидемиолога и инфектолога
Академија	Академија наука СССР Совјетска академија медициснких наука
Познат по	развоју цепива
Награде	Орден Лењина (2) Орден Црвене радничке заставе Државна награда „Стаљин”

Школовање

Гамалеја је рођен у Одеси, у Руској Империји (данашња Украјина). Дипломирао је на Новорусијском универзитету у Одеси (данас Универзитет у Одеси) 1880. године и на Петроградској војно-медицинској академији 1883. године. Касније је постао угледни локални одески лекар.

Доприноси науци и јавноме здрављу

Радио је у лабораторији Луја Пастера у Француској 1886. године. Када се вратио у Одесу, пратио је Пастеров модел када придружио Иљи Мечникову у организацији бактериолошке станице у Одеси за студије цепљења против беснила и научних истраживања за борбу против куге и колере код говеда, дијагностиковању испљувака за јектике и припремању вакцина против антракса.^[1] Одески бактериолошки институт је постао прва бактериолошка посматрачка страница у целој Империји.

Упркос лошој инфраструктури и малом броју особља, научници су успели да схвате услове под којима би вакцинација против беснила била најефикаснија.^[1] Гамалејин предлог за коришћење убијених бацила у вакцинама против колере је касније успешно примењиван у широм обиму цепљења.^[1] Сличне истраживачке станцице су убрзо основане у Кијеву (1886), Дњепру (1897) и Чернигову (1897).^[2]

После одбране дисертације о етиологији колере 1892. године (објављена је годину дана доцније), Гамалеја је био директор Одескога бактериолошког института (1896-1908). После проучавања лизије бактерије Bacillus anthracis, Гамалеја је 1898. године открио антитела која уништавају бактерија која су данас познатија као бактериолизини.^[3]

Гамалеја је покренуо јавноздравствену кампању истребљења пацова у борби против куге у својој родној Одеси, као и упозоравајући да су ваши преносиоци тифуса.^[4] У периоду од 1910. до 1913. године је уређивао научни часопис Хигијена и санитарије.^[3][5]

Гамалејин каснији рад, укључујући организовање снабдевања и дистрибуције вакцина против малих богиња за Црвену армију, направио је један од кључних корака ка коначном искорењивању малих богиња у СССР-у.^[6]

Гамалеја је аутор више од 300 академских публикација о бактериологији, био је члан Академија наука СССР-а и Совјетске академије медициснких наука. Био је такође шеф Свезавезног друштва микробиолога, епидемиолога и инфектолога.

Награде

Добио је висока признања Совјетскога Савеза међу којима су и два Лењинова ордена, Орден Црвене радничке заставе и 1943. године Државну награду Стаљин.

Високо цењене Гамалејине државне почасти укључивале су два Лењинова ордена, Орден Црвене заставе рада и Државну Стаљинову награду 1943. године.

Смрт и наслеђе

Гамалеја је умро 29. марта у Москви, сахрањен је на гробљу Новодевичје у том граду.

Федерални истраживачки центар за епидемиологију и микробиологију у Москви, у Руској Федерацији носи његово име.