Нићифор Вријеније Старији

Нићифор Вријеније (Старији) је био византијски војсковођа, магистрос и узурпатор, из завршне фазе грађанског рата који је у XI веку захватио Византију.

Нићифор Вријеније
Датум рођења	11. век
Место рођења	Једрене,
Место смрти	Једрене,
Родитељи	Нићифор Вријеније
Претходник	Михаило VII Дука
Наследник	Нићифор III Вотанијат

Биографија

Нићифор је као византијски командант учествовао у бици код Манцикерта 1071. године, у којој су византијске снаге доживеле пораз, што је покренуло нове потресе у држави. Већ 1072. године, он је угушио велику словенску побуну^[1], после чега се налазио на положају дукса Бугарске (1072—1073), а потом и Драча^[2].

Услед политичке кризе која је потресала Византијско царство, Вријеније је 1077. године подигао побуну против владавине младог Михајла VII (1071—1078) и прогласио се за цара. Он је у новембру ушао у Хадријанопољ (у коме је рођен) и упутио своје снаге на Цариград^[1]. Њега је у освајању власти предухитрио други узурпатор Нићифор (III) Вотанијат (1078—1081), коме се град предао (март 1078) и он је постао нови византијски цар. Он је Вријенију понудио титулу цезара, што је он одбио и наставио своју побуну, коју је војском угушио каснији цар, Алексије (I) Комнин (1081—1118). Сам Вријеније је том приликом заробљен и ослепљен, али му је Вотанијат вратио сву имовину и доделио му нова звања и поседе^[2].

Неколико година касније (1094/1095) Нићифор се нашао на челу одбране Хадријанопоља, који су опсели Кумани. На њиховом челу се налазио човек који је за себе тврдио да припада породици Диогена и да је син свргнутог и ослепљеног^[а] цара Романа IV (1068—1071). Он је Нићифору предложио да му се придружи, али је он то одбио^[2], а његова побуна је убрзо угушена.

Вријенијев син или унук, истог имена (Нићифор Вријеније) је био византијски војсковођа и историчар.

Напомена

1. Роман је по наредби фактичког владара Византије, цезара Јована Дуке, брутално ослепљен и од последица тога је после само месец дана преминуо на једном од Принчевских острва код Цариграда.