Новгородска кнежевина

Новгородска кнежевина (рус. ), била је древна руска кнежевина од 862. до 882, када је прешла у Новгородску републику.

Настала је доласком угро-финских и источнословенских племена у 9. веку у рејон данашњег Новгорода и Стараје Ладоге. Почетник руске древне цивилизације је био Рјурик, оснивач династије Рјурикович.

Докијевски период

Као претходник Новгородске Русије користио се хистографски термин Докијевски период. Арапски историчари 10. века ту земљу су звали Ал-Славија. Византијски цар Константин Порфирогенит ју је звао Страна Русија, јер је Кијевска Русија тада била центар моћи и политике древних Руса. Према летописима Новгородску Русију је основао варјашки кнез Рјурик, који је владао од 862. до 879. године. Археолошка налазишта указују, да је књажева резиденција имала скандинавску заснову, а присутност скандинавске културе је била доста ранија од установљења Новгорода. Викинзи су узимали данак од тамошњих племена и територија и пре доласка Рјурика. Поред самог Новгорода територија укључује и Бело језеро, Полоцк, Изборск, Муром и Ладогу у које је Рјурик поставио своје гувернере. У Никоновом летопису се у то доба помиње и напади викиншког владара Кијева, Аскољда, на руски Полоцк и Кривичев. Подршку за новгородску власт је Рјурик тражио у Кијеву код Аскољда.

Наследник Рјурика, Олег од Новгорода је 882. освојио Смоленск и Љубич а престоницу пренео у Кијев, којег је освојио након ликвидације Аскољда.

Литература

• Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
• Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.