Нордијци

Нордијци су били сјеверногерманска етно-лингвистичка скупина из раног средњег вијека, која је говорила старонордијским језиком.^[1][2][3][4] Језик је припадао сјеверном огранку германских језика и претходник је савремених германских језика Скандинавије.^[4] Током касног 8. вијека, Нордијци су започели велику експанзију у свим правцима, што је означило почетак викиншког доба. У англофоним научним дјелима од 19. вијека, нордијски поморски трговци, досељеници и ратнице се често називају Викинзима. Идентитет Нордијаца изведен је у њихове савремене потомаке,^[5] Данце, Исланђане,^[а] Ферјарце,^[а] Норвежане и Швеђане,^[6] који данас углавном користе назив ’Скандинавци’ него Нордијци.^[7]

Види још

• Нормани

Напомене

1. Због погодности, израз „Скандинавци” се обично користи као синоним за „сјеверногерманске народе”, иако Исланђани и Ферјарци не насељавају Скандинавију. Израз је према томе добио више култрни, него географски смисао.