Обласно народно позориште

Обласно народно позориште је било прво професионално позориште на Косову и Метохији, основано 7. октобра 1945. године у Призрену, тадашњем административном центру Аутономне Косовско-Метохијске Области (АКМО).^[1]

Обласно народно позориште

Локација	Призрен, АКМО, ДФЈ Призрен (у време оснивања ДФЈ)
Тип	Професионално позориште
Продукција	Драма
Отворено	7. октобар 1945.
Период активности	1945—1946.
Затворено	Август 1946.
Власник	Обласни Народноослободилачки одбор АКМО
Веб-сајт

Оснивање

Позориштем је непосредно руководио Одсек за народно просвећивање Обласног Народноослободилачког одбора АКМО, чији је повереник био Мита Миљковић. Оснивачку групу, поред Миљковића, чинили су Павле Вугринац као редитељ, Милан и Славка Петровић као професионални глумци са предратним искуством, као и глумци аматери из Призрена: Крист Бериша, Алил Худи, Урош Јанковић и Красимир Ђорђевић.^[1]

Убрзо након оснивања, по директиви из Београда, ансамблу се прикључила група професионалних глумаца: Ружица Ковачевић, Мила Радосављевић, Градимир Радосављевић, Јелена и Жика Станисављевић и Миленко Стојадиновић.^[1]

Активност

Прве представе

Позориште је започело рад неформално и пре званичног оснивања. Прва изведена представа била је једночинка „Прстен у луку“ Ханса Тимајера (20. августа 1945), након чега је, на дан званичног оснивања, 7. октобра 1945, изведена Глава шећера Милована Глишића. Обе представе режирао је Милан Петровић.^[2] Убрзо су уследиле и друге премијере, попут „Сумњивог лица“ Бранислава Нушића (режија Милан Петровић) и Кир Јање Јована Стерије Поповића (режија Павле Вугринац).^[1]

Прва представа на албанском језику изведена је 24. новембра 1945. Био је то колаж састављен од драматизованог одломка романа „Мати“ (Nëna) Максима Горког и актовке „Застава“ (Flamuri) Тајара Хатипија, у режији Павла Вугринца.^[3]

Током сезоне 1945/1946, Обласно позориште је извело укупно седамнаест премијера.^[1] У представама су наступали и нови глумци, међу којима су Александар Чемерикић, Вера Петковић, Симон Краснићи, Дрита Доброши, Хидо Лесковцали и Љубица Ковачевић. Режије су, поред Вугринца и Милана Петровића, потписивали и Милан К. Петровић и Илија Петковић.^[4]

Распуштање

Последња представа Обласног народног позоришта била је „Краљ Бетајнове“ Ивана Цанкара, изведена 4. августа 1946. године. Убрзо након тога, Одсек за народно просвећивање донео је одлуку о распуштању професионалног ансамбла због слабог квалитета представа.^[1] Уместо професионалног, одлучено је да се формира аматерско позориште.

На одлуку о гашењу утицала је и чињеница да се седиште обласне власти премештало из Призрена у Приштину, где је већ постојало Градско аматерско позориште које је чинило основу за будући професионални театар.^[4]

Однос са Покрајинским народним позориштем у Приштини

Поједини хроничари позоришног живота Косова и Метохије сматрају Обласно народно позориште у Призрену претечом каснијег Покрајинског народног позоришта (ПНП) у Приштини, основаног 1948. године. Ова веза се темељи на чињеници да је Призрен био прво послератно седиште АКМО.

Међутим, између ова два позоришта не постоји директан институционални ни кадровски континуитет:^[1][4]

• Обласно позориште је распуштено 1946. године, две године пре оснивања ПНП-а.
• ПНП је своју прву премијеру имало тек у мају 1949.
• Није постојао значајнији прелазак глумаца из призренског у приштински ансамбл.
• Само Покрајинско народно позориште у Приштини је своје јубилеје увек рачунало од 1948. године, никада се не позивајући на призренско позориште као свог претходника.

Иако их је основала иста власт, историјски извори указују да се ради о две засебне институције.

Види још

• Покрајинско народно позориште
• Народно позориште у Приштини
• Култура у Призрену