Односи Црне Горе и Италије

Односи Црне Горе и Италије су инострани односи Црне Горе и Републике Италије.

Односи Црна Гора-Италија

Италија	Црна Гора

Историја односа

Односи Млетачке републике и Црне Горе

Главни чланци: Бока которска, Скадарски ратови, Штампарија Црнојевића и Морејски рат

Под влашћу Млетачке републике, Котор се налазио од 1420. до 1797. године.

Односи Краљевине Италије и Црне Горе

Краљ Никола и краљ Виктор Емануел у Француској 1917.

Главни чланци: Берлински конгрес, Јелена Савојска, Турско-италијански рат, Први светски рат, Лондонски споразум (1915), Италијански покушај окупације Црне Горе, Божићна побуна, Црногорска војска у Италији и Воскрсења не бива без смрти (филм)

Други светски рат

Италијанска, Немачка и Бугарска застава на Дурмитору јуна 1943. године

Главни чланци: Други светски рат у Југославији, Скадарски фронт, Албанија у Другом светском рату, Петровдански сабор (1941), Тринаестојулски устанак и Ловћенска бригада

НАТО бомбардовање СРЈ

Главни чланак: НАТО бомбардовање СРЈ

Савремени односи

Предсједници Серђо Матарела и Филип Вујановић у Црној Гори 2015.

Италијанска компанија Терна поставља подморски енергетски кабл преко Јадрана између Пескаре и рта у близини плаже Јаз.

Дипломатски представници

У Риму

Амбасада Црне Горе у Републици Италији покрива Малту и Сан Марино.

• Антун Сбутега, амбасадор^[1]

У Подгорици

• Винцензо Дел Монацо, амбасадор, 2013. - .^[2]
• Серђо Барбанти, амбасадор^[3]

Код црногорске владе у егзилу

• Маркиз Паоло де Монтанјари, 1918—1921.
• Романо Авецана, 1916—1918.^[4]

На Цетињу

Некадашње италијанско посланство на Цетињу

• Романо Авецана, 1915—1916.
• Негриф Камбиозо, 1913—1915.
• Барон Николо Сквити, посланик, 1908—1913.
• Андреа Карлоте ди Рипарбела, 1906—1908.
• Луиђи Ђироламо Кузани, 1904—1906.
• Рикардо Болати, - 1903.
• Бјански од Лавање и Кастелбјанке, - 1901.
• Санминијатели
• Бјански од Лавање и Кастелбјанке, министар резидент, - 1894.
• Ликурго Мацо, министар резидент, - 1889.
• Цезар Дурандо, отправник послова, 1879—1883.^[4]

Занимљивости

Дана 5. маја 1904. године између црногорске владе и Гуљерма Марконија, италијанског научника који је пет година касније добио Нобелову награду за физику, склопљен је у Лондону уговор за инсталирање радио-станице на брду Волујица. У име Црне Горе уговор је потписао главни управитељ поште и телеграфа Јово Поповић, а са италијанске стране министер пошта Скала и сам Маркони. Станица је била монтирана за непуна три месеца. Њеном свечаном пуштању у рад 3. августа 1904. Прва радио-станица на Бакану радила је, уз краће прекиде, све до почетка Првог светског рата. Аустријске торпиљерке ушле су 2. марта 1915.^[5]

Гробница краља Николе и краљице Милене у Санрему

Црногорски краљ Никола је 1921. сахрањен у Санрему, да би 1989. био пренет из Италије и поново сахрањен на Цетињу.

Види још

• Гувернадур
• Евгеније Поповић