Односи Црне Горе и Француске

Односи Црне Горе и Француске су инострани односи Црне Горе и Француске Републике.

Односи Црна Гора-Француска

Француска	Црна Гора

Историја односа

У време Наполенонских ратова

Опсаднди новац француске војске, кован у Котору, 1813.

Главни чланци: Пожунски мир, Тилзитски мир и Бечки конгрес

Црногорци, помогнути Русима, спречили су Наполеоновој војсци да поседне Боку Которску, коју је добио пожунским миром, па су је они окупирали и држали. Они су водили борбу против Француза у споразуму с руским изаслаником бригадиром Стеваном Санковским и с адмиралом руске флоте на Јонским острвима Сењавином. Бока је постала важна база за акцију руске флоте против Француза у Јадранском Мору.

Односи Књажевине Црне Горе и Француске

Главни чланци: Данило I Петровић Његош (књаз), Даринка Петровић, Париски конгрес (1856) и Берлински конгрес

Црна Гора и Република Француска имају традиционално пријатељске односе, који су успостављени у вријеме Књажевине Црне Горе. Француска је своје дипломатско представништво у Црној Гори имала од краја 1878. године, а први француски дипломатски представник у Црној Гори, био је Сен Кантен.^[1]

Први свјетски рат и после

Главни чланци: Први свјетски рат, Црногорске Владе у егзилу (1916—1922), Црногорски одбор за народно уједињење, Париска мировна конференција 1919., Михаило Петровић Његош и НАТО бомбардовање СРЈ

Њ. В. Краљ Никола и Премијер Мијушковић у Бордоу (у егзилу)	Краљ Никола у избјеглиштву у Француској 1916.

Влада Андрије Радовића успијева да издејствује краљев пријем код предсједника Француске Поенкареа 27. јула 1916. Као посљедица ове посјете јавља се и краљева идеја да посјети фронт у Француској, и то је обављено 3. августа на фронту у Амијену у Шампањи.^[2]

Дипломатске односе са црногорским двором и његовом владом, Француска је прекинула тек у децембру 1920. године послије парламентарних избора у КСХС одржаним 28. новембра исте године.^[3]

Билатерални односи

Република Француска је званично признала Црну Гору 13. јуна 2006. године, када су и успостављени дипломатски односи између двије државе.^[1]

Дипломатски представници

У Паризу

Црногорска амбасада у Паризу

Амбасадор Црне Горе у Републици Француској на нерезидентној основи покрива Андору и Монако.

• Ирена Радовић, амбасадор, 2010. -
• Милица Пејановић-Ђуришић, амбасадор, 2007. - 2010.^[1]

У Подгорици

• Вероник Бримо, амбасадор, 2013. -
• Доминик Газуи, амбасадор, 2010. -
• Бернар Гаранше, амбасадор, 2007. - 2009.

Дипломатска канцеларија Републике Француске у Подгорици основана је јуна 2003. године, а у јулу 2006. године трансформисана је у Амбасаду.^[1]

Код црногорске владе у егзилу

• Орас Деларош Верне, 1916. - 20. децембар 1920.^[4]

На Цетињу

Некадашње француско посланство на Цетињу

• Орас Деларош Верне, 1913. - 1916.
• Raymond Aynard, - 1913.
• Etjene Gaunderax (Гандракс), 1911. - 1912.
• ....
• Salvador Patrimonio, министар резидент
• Жил Шефер, министар резидент, 1884. - 1886.
• D`Avril, отправник послова, 1883. - 1884.
• baron de Montgascon, отправник послова
• Сен Кентен, отправник послова, 1880.^[4]