Озринићи (племе)

Озринићи су племе Катунске нахије Црногорског вилајета некадашње Кнежевине Црне Горе^[1]. Друго име племена, Чевљани (по Чеву), је преовладало највјероватније у доба књаза Николе. У 20. веку (могуће и раније) јавља се и назив Озровићи.

Историја

Јован Цвијић је на територији Старе Црне Горе набројао 21 племе, 7 у Брдима (Висоније), 16 у Старој Херцеговини и 2 у Приморју (Црногорско приморје). Били су подељени у две различите групе; Староцрногорски, и племена у горју. Потоњи су били концентрисани на североистоку реке Зете, и углавном су их чинила племена која су избегла од османске окупације, а која су се укључила у Црну Гору након борби на Мартинићима и Крушима. Племе Озринићи помињу се као део старих црногорских племена (1796).

Озринићи се први пут помињу у повељи Ивана Црнојевића 1489. године, затим у тефтеру (пореском регистру) Дукађина 1570–1571. Пет породица Озринића основало је 1597. године насеље Озринићи на никшићком подручју. Озринићи су били највеће племе у Катунској нахији, једној од четири провинције Старе Црне Горе.

1829. године Озринићи и Цуце имали су оружани сукоб против суседних Бјелица, а Петар I Петровић Његош послао је Симу Милутиновића Сарајлију да преговарају о миру међу њима ^[2].

Антропологија

Племе Озринићи обухвата села Чево, Загреда, Велестово, Марковина,Барјамовица, Маклен, Плоча, Ластва, Убли, Ожеговићи. Сви Озринићи славе славу Аранђеловдан^[3][4]

Истакнути људи

• Милена Вукотић
• Сула Радов Радуловић
• Јанко Вукотић
• Душан Вукотић
• Момчило Вукотић
• Вито Николић
• Живко Николић
• Мило Ђукановић
• Ацо Ђукановић
• Жељко Штурановић
• Жарко Варајић
• Војо Гардашевић
• Блажо Перутовић
• Рођа Раичевић
• Поп Мило Јововић
• Брано Мићуновић
• Драгољуб Мићуновић
• Пеко Павловић
• Душан Спасојевић
• Андрија Драшковић
• Бранко Радуловић (црногорски политичар)
• Саша Радуловић
• Игор Николе Миловић