Оклагија

Оклагија је кухињска алатка цилиндричног облика која се најчешће користи за обликовање тијеста.

Дрвена ваљкаста оклагија

Врсте оклагија

Постоје два основна облика оклагија: облик ваљка и штапа (батине). Оклагије у облику ваљка на својим крајевима имају танка сужења у виду ручица, док оклагије у облику штапа немају ручице, већ се ради о кратким глатким штаповима. Облик зависи од намјене оклагије.

Штапасте оклагије са и без сужења

Штапасте оклагије се најчешће праве од дрвета, док је штап најчешће пречника 2-3 центиметра. Дуже су од ваљкастих оклагија и могу бити дуге и до један метар. Тијесто се њима обликује притскањем оклагије длановима и прелажењем преко тијеста. Ради лакшег руковања понекад су сужене на једном или на оба краја. Овакве оклагије се већином користе у источној Азији, Француској и на Балкану.

И ваљкасте оклагије су најчешће од дрвета, а пречник ваљка је 7-8 центиметара, док је им дужина обично до 80 центиматара. Ове оклагије се користе притскањем по ручицама и прелажењем преко тијеста. У земљама западне Европе и Сјеверне Америке је много чешћи овај тип оклагија.

Неке оклагије немају равну површину да би остављале траг у тијесту при прављењу посебних врста пецива и хљебова.

У јужној Азији се оклагије () користе са равном даском () при прављењу чапатија.^[1] Изумљени су и модерни електрични уређаји за прављење тортиље који комбинују функције оклагије, даске и таве.

Материјали

Поред јеловог или буковог дрвета за израду оклагија се користе и: стакло, керамика, полиакрил, бакелит, бакар, месинг, алуминијум, силикон, нерђајући челик, мермер и пластика^[2]. Неке оклагије су шупље и пуне се водом да би биле ефикасније, док се оклагије од мермера држе у фрижидеру да би биле стално хладне за потребе прављења лиснатог тијеста^[3].