Операција Церска ’93

Операција Церска ’93 је кодни назив за операцију Војске Републике Српске током зиме и раног пролећа 1993. године, у Подрињу, чији је циљ био ослобађање територије Републике Српске заузете од стране АРБиХ.

Церска ’93
Део рата у БиХ
Операција Церска ’93
Време 10. фебруар — 17. април 1993. Место Подриње Узрок Заустављање офанзиве АРБиХ Исход Победа Војске Републике Српске Територијалне промене Српске снаге враћају територије јужно, сјеверно и источно од Сребренице
Сукобљене стране
Република Српска	Република Босна и Херцеговина
Команданти и вође
Ратко Младић	Насер Орић
Укључене јединице
Војска Републике Српске 1. гардијска бригада 65. заштитни пук Гарда Пантери Гарда Шековићи Ресор државне безбедности	Армија Републике Босне и Херцеговине
Јачина
10.000[1]	4.000 - 6.000[2]
Жртве и губици
43 погинулих и 71 рањених (1-13. април)[3]	324 погинулих

Увод

Почетком 1993. године снаге АРБиХ из Сребренице потискују елементе Бирчанске и Братуначке бригаде Војске Републике Српске са циљем да се споје са енклавом у околини места Церска.^[2] Средином јануара један део снага АРБиХ напада територију СР Југославије и гађа минобацачком ватром места Љубовију и Бајину Башту.^[4] Крајем јануара јединице Специјалног корпуса Војске Југославије, тимови Службе државне безбедности Југославије, два батаљона 6. санске лпбр и Гарде Пантери, нападајући преко места Скелани одбацују снаге АРБиХ један километар у дубину.^[4]

Ток операције

С обзиром на присуство бројних команди, од бригаде до корпуса, Главни Штаб ВРС преузима командовање операцијом. Јединице одређене за напад су биле: 65. змтп, 1. гмтбр, Гарда Пантери, елементи 63. падобранске и 72. противдиверзантске бригаде ВЈ, Братуначка и Бирчанска бригада, делови Зворничке бригаде и 6. санске бригаде, те снаге Службе државне безбедности Југославије.^[5]

Прва Фаза: Борба за Церску (10. фебруар — 1. март)

Борбе за Церску, фебруар — март 1993.

Делови Зворничке бригаде и 65. змтп, нападајући са севера, потискују АРБиХ из Каменице ка Церској. Пантери, заједно са Братуначком бригадом, одбацују јединице АРБиХ у околини Братунца. Прва гардијска бригада, заједно са Бирачком бригадом, упада у Церску са југозападног правца.

Друга Фаза: Коњевић Поље (13. март — 16. март)

Циљ овог дела операције је стављање под надзор Коњевић Поља ради отварања комуникације Братунац – Коњевић Поље – Зворник. Као и у првој фази, са северозападног правца пробијају се 65. змтп и 1. гмтбр, док Пантери и 6. санска лпбр нападају са југа; ватрену подршку пружа један оклопни батаљон ВЈ.

Трећа Фаза: Напад на Сребреницу (20. март — 17. април)

Путем Скелани – Сребреница напредују 65. змтп и делови 63. падобранске и 72. антидиверзантске бригаде; десно их прати 1. гмтбр. Са братуначког правца нападају Пантери, елементи 6. санске бригаде и јединице СДБ. Након пар недеља оштрих борби (нарочито око индустријског предграђа Сребренице „Зелени Јадар“) падају најважније коте око Сребренице, а Насер Орић и Ратко Младић договарају демилитаризацију тог дела Подриња преко снага УНПРОФОР-а.^[6]