Опсада Рјазања

Рјазањ је био први руски град који су освојили Монголи под Бату-каном, 21. децембра 1237.

Опсада Рјазања
Део монголског освајања Русије
Рјазањски кнез одбија да се покори Татарима.
Време 16—21. децембар 1237. Место Русија Исход Монголска победа, Рјазањ уништен
Сукобљене стране
Монголско царство	Рјазањска кнежевина
Команданти и вође
Бату-кан Субудај-багатур	Кнез Јуриј Рјазањски
Јачина
неколико тумена номадске коњице[1].	неколико стотина наоружаних грађана[1].
Жртве и губици
незнатни	сви браниоци Рјазања
Рјазањ Битка на мапи Русије.

Увод

Кијевска русија у 12. веку.

У децембру 1237. монголско-татарска војска под Бату-каном напала је Рјазањску кнежевину и потукла руску војску на реци Вороњеж. Рјазански кнезови молили су великог кнеза у Владимиру-Суздаљском за помоћ, али је нису дочекали^[2].

Опсада

Након пораза на реци Вороњеж, рјазањски кнез Јуриј повукао се са остацима своје војске у Рјазањ, који је опседнут 16. децембра 1237^[3]. Након пет дана опсаде, монголски катапулти су пробили градске зидине: град је опљачкан, а становништво побијено и отерано у робље^[4]. "Али бог спасе епископа, који напусти град на почетку опсаде^[4]".

Последице

Хронике описују последице опсаде речима: "У граду не оста нико, да кука и плаче за мртвима"^[5]. Након освајања, Стари Рјазањ је потпуно уништен и напуштен. Данашњи град Рјазањ налази се на око 50 km северно од некадашње престонице.

Након пада Рјазања, Бату-канова хорда је кренула на север, у Владимир-Суздаљску кнежевину.

У руској култури и књижевности

Пад Рјазања, као и погибија рјазањског јунака Еупатија Коловрата, сликовито је описан у Причи о томе како је Бату разорио Рјазањ, заснованој на руским народним песмама, сачуваној у Волоколамском летопису из 16. века:^[6]

"Грешни цар Батиј поче пустошити резанску земљу, и пођоше ка граду Резању и опступише град и почеше се бити неотступно пет дана. И Батијева се војска промени, а грађани се борише без смене...А у шести дан рано пођоше погани на град, ови с огњем, а ини с катапултима, а ини с безбројним лествама. И узеше град Резањ месеца децембра у 21. дан. И дођоше у Саборну цркву пресвете Богородице, и велику кнегињу Агрипину, матер великога кнеза, са снахама и другим кнегињама мачевима посекоше, а епископа и свештенике огњу предадоше, свету цркву спалише, и ини многи од оружја падоше...И не оста у граду ниједан жив,...но сви скупа мртви лежаху. И све то беше ради грехова наших"^[1].

Пад Рјазања екранизован је у филму Легенда о Коловрату (2017)^[7].