Орао (ваздухопловна једрилица)

From Wikipedia, the free encyclopedia

Орао (ваздухопловна једрилица)
Remove ads

Орао је високо способна једрилица Отворене класе. Једрилица је једноседа саграђена од дрвета а производила се у Југославији (Икарус из Земуна) а намењена је спортским такмичењима и тренажи пилота једрилица.

Укратко Икарус Орао IIЦ, Општи подаци ...
Remove ads

Пројектовање и развој

Thumb
Инж. Борис Цијан копројектант једрилице Орао
Thumb
Инж. Станко Обад копројектант једрилице Орао
Thumb
Једрилица Орао цртеж у 3 пројекције
Thumb
Једрилица Орао Музеј ваздухопловства Београд

Орао је прва послератна високоспособна једрилица произведена у Србији, по конструкцији једноседа високоспособна једрилица дрвене конструкције са неувлачивом амортизованом скијом за слетање испод трупа. Конструисали су инжењери Борис Цијан и Станко Обад, а два упоредо грађена прототипа у фабрици Икарус у Земуну завршена су 1949. године. Већ наредне, 1950. године на Светском првенству у Шведској једриличар Милан Боришек освојио је друго место у генералном пласману летећи на овој једрилици, а током следећих година на њој су обарани многи државни рекорди.

Варијанте једрилица

  • Орао - Оригинални пројект према коме су направљена два прототипа.
  • Орао IIb - Прва производна варијанта једрилице Орао.
  • Орао IIc - Друга производна варијанта једрилице Орао.

Основна верзија је рађена у две варијанте - Орао IIb и IIc које су се међусобно разликовале по облику крила, хоризонталног и вертикалног репа. Обе варијанте направљене су у малом броју комада.

Remove ads

Карактеристике

Више информација Финеса, Перформансе ...
Remove ads

Сачувани примерци

Једина сачувана једрилица овог типа (регистрација YU-4096, фабрички број 185) изложена је у Музеју ваздухопловства — Београд. Направљена је 1954. године у предузећу Летов у Љубљани, а потом је предата Савезном ваздухопловном центру у Вршцу где су на њој постизани бројни рекорди. По расходовању у Ваздухопловној школи у Београду увршћена је у музејску збирку новембра 1972. године.

Земље које су користиле ову једрилицу

Види још

Литература

  • OSTIV (1958). The World's Sailplanes, Die Segelflugzeuge der Welt, Les planeurs du monde (на језику: (језик: енглески)). Zurich: OSTIV.
  • Coates, Andrew (1980). Jane’s World Sailplanes and Motor Gliders (на језику: (језик: енглески)). London: Jane’s Publishin Company. ISBN 978-0-7106-0017-2.
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9.
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije.
  • Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола.
  • Grujić, Zlatomir (1998). „Fabrika aeroplana i hidrplana Ikarus A.D.”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. 6: 39 — 41. ISSN 1450-6068.
Remove ads

Извор

  • Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са Музеја ваздухопловства Београд. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009082810052656.
Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads