Оснивачки конгрес Пелагићеваца

Оснивачки конгрес »Пелагићеваца«, тајне револуционарне комунистичке организације, одржан је на брду Стражилову на Фрушкој гори 9. марта 1919. године.

Брдо Стражилово на Фрушкој гори.

Позадина

Главни чланак: Југословенска комунистичка група

Југословенски ветерани из руске револуције намеравали су да дигну совјетску револуцију у Краљевини СХС. У Москви су организовали Комитет будуће Комунистичке партије Срба, Хрвата и Словенаца, којом је требало да управљају првенствено бивши учесници Октобарске револуције и Руског грађанског рата.^[1]

По повратку у земљу, 27. фебруара 1919. одржана је седница Комитета у Новом Саду, на којој је донета одлука да се сазове илегални конгрес на Фрушкој гори.^[1]

Ток конгреса

9. марта на Стражилову одржан је оснивачки конгрес Југославенског комунистичког револуционарног савеза Пелагићеваца.^[1] Сабору су присуствовали не само повратници из руске револуције, него и социјалдемократи из земље.

Конгрес је отворио Никола Груловић излагањем о међународној ситуацији. Председавали су Никола Груловић и Миливоје Мијатов, а секретари су били: Лазар Вукићевић и Јован Шипош.

Дневни ред имао је пет точака:

• Извештај иницијативног комитета;
• Програм — декларација;
• Задаћа момента;
• Статут;
• О јединству радничког покрета, избор делегата за конгрес уједињења и избор Централног већа.

Делегати

У сачуваном извештају се каже да је на конгресу учествовало 48 делегата. Никола Груловић у мемоарима наводи имена 32 делегата, међу којима:^[1]

• Лазар Вукићевић,
• Никола Груловић,
• Фрањо Дробни,
• Љубо Мојин,
• Милан Говорчин,
• Јован Шипош,
• Спасоје Стејић,
• Андрија Михајловић,
• Александар Тајков,
• Никола Витас,
• Сава Лазић,
• Жарко Табаковић,
• Љубица Заклановић,
• Адела Павошевић,
• Младен Дунђеров,
• Миливоје Мијатов,
• Живанко Степанчевић,
• Петар Михалчић,
• Аћим Груловић,
• Милош Златар,
• Никодим Рафаиловић,
• Никола Ковачевић,
• Петар Јеремић,
• Лазар Бугарски,

и други. По националном саставу, конгрес пелагићеваца је носио опште југословенско обележје.

Одлуке

На конгресу су усвојени статут и програм организације. На конгресу су усвојене четири одлуке.

• да се иде на Конгрес уједињења: »Да се учествује у социјалистичком конгресу који организују југословенске социјалистичке струје на 20—21—22. априла ове године с тиме да се на њему предложи стварање комунистичке партије. А у случају ако овај предлог неће бити примљен, да се наша група претвори у партију и продужи рад самостално.« 
• да се не приступа социјалдемократама док не прихвате диктатуру пролетаријата: »неулажењу у редове Српске социјалдемократске организације, док год се у њеним редовима налазе елементи који не стоје на платформи диктатуре пролетаријата.«
• да се издаје властити лист и литература, јер се социјалистичка штампа у земљи не управља »паролама револуционарне борбе«.
• да се »хитно започне организација Црвене армије«.^[1]

У почасни президијум изабрани су Владимир Лењин, Бела Кун и други.^[1]