Павле Јулинац

Павле Јулинац (Сегедин, 1730, 1731 или 1732 — Беч 25. фебруар 1785) био је српски писац и преводилац. Јулинац је писац прве објављене историје Срба на српском језику.^[1]

Павле Јулинац
Датум рођења	(1730-00-00)1730.
Место рођења	Сегедин, Хабзбуршка монархија
Датум смрти	25. фебруар 1785.(1785-02-25) (54/55 год.)
Место смрти	Беч, Хабзбуршка монархија

Биографија

Не зна се где је рођен (вероватно у Сегедину, али може бити и Чуругу). Пореклом је из племићке граничарске породице, син официра Арсенија Јулинца а унук мајора Василија из Сегедина. Завршио је лицеј у Пожуну^[1]. 1753. га је у Русију повео потпуковник Јован Шевић, један од предводника српске сеобе у Нову Сербију, где је започео каријеру војника.

издато је у Венецији 1765. и ослања се на дело словачког историографа и његовог пожунског професора Јана Томке-Саског^[1].

Насловна страна прве објављене историје српског народа Краткое введение в историју происхожденија славено-сербскаго народа (1765) Павла Јулинца

У складу са традицијама пожунског лицеја где је за Јулинчевог школовања уведен изузетно популарни француски језик, огледао се и у превођењу са француског. Превео је Ролена и Мармонтеловог „Велизара「 (Беч, 1776)^[1] у тренутку када је овај роман доживљавао своју славу широм Европе.