Банатски Бугари

Палћени или Банатски Бугари (банатскобуг. или , буг. , рум. , мађ. или ) су посебна бугарска мањинска група која се у 18. вијеку населила у Банату, који се у то вријеме налазио у саставу Хабзбуршке монархије, а након Првог свјетског рата је подијељен између Мађарске, Румуније и Србије. За разлику од већине Бугара, они су римокатолици и потичу од павлићана и римокатолика из данашње сјеверне и сјеверозападне Бугарске.

Банатски Бугари

Мјеста у Банату у којима живе Банатски Бугари:   Бугарско становништво   Град или варошица
Региони са значајном популацијом
Банат (Србија, Румунија), Бугарска, у мањој мјери Мађарска, Сједињене Америчке Државе
Србија	1.055 (2011)[1] 3.000 (проц.)[2]
Румунија	6.468[3] 12.000 (проц.)[2]
Језици
бугарски (банатскобугарски)
Религија
претежно католицизам
Сродне етничке групе
Бугари (Јужни Словени)

Банатски Бугари говоре карактеристичним кодификованим обликом источнобугарским вернакуларом са много лексике других језика који се говоре у Банату. Иако су снажно акултирани ка Панонској низији (удаљени од матичне Бугарске), ипак су сачували бугарски идентитет.^[4] Од ослобођења Бугарске 1878. године, многи су се вратили у Бугарску и тамо основали нова села.

Види још

• Павлићани