Парапсихологија

Парапсихологија је псеудонаука која претендује да проучава неистражене делове људског ума. У парапсихологију се убрајају још недовољно истражени феномени: телекинеза, телепатија, емпатија и манипулација енергије. Парапсихологија није призната област у психологији. Велика већина научника сматра да је парапсихологија псеудонаука делом због недостатка поновљивих емпиријских доказа, а делом и зато што низ парапсихолошких тврдњи једноставно не може бити истинит, „осим ако остатак науке није тачан”.^{[1][2][3][4][5][6][7][8]}

Фотографије које наводно приказују духове биле су популарне током 19. века.

Истраживање парапсихологије углавном спроводе приватне институције у неколико земаља, а финансирају се путем приватних донација,^[9][10] и тема се готово никада не појављује у главним научним часописима. Већина радова о парапсихологији објављена је у малом броју споредних часописа.^[11][12] Парапсихологија је била критикована због настављања истраге упркос томе што није могла да пружи убедљиве доказе за постојање било каквих психичких појава након више од једног века истраживања.^[13][14]

Терминологија

Израз парапсихологија сковао је 1889. године филозоф Макс Десуар, као немачка „парапсихологија”.^[15][16] Касније га је Џ. Б. Рајн усвојио током 1930-их као замену за термин психичка истраживања како би указао на значајан помак ка експерименталној методологији и академској дисциплини..^[17] Израз потиче од грч. para са значењем „поред”, и психологија.

У парапсихологији, psi је непознати фактор екстрасензорне перцепције и психокинетичких искустава који није објашњен познатим физичким или биолошким механизмима.^[18][19] Израз је изведен из грчког ψ пси, 23. слова грчке абецеде и почетног слова грчке речи ψυχή , са значењем „ум, душа”.^[20][21] Израз је сковао биолог Бертолд П. Виснер, а први пут га је користио психолог Роберт Таулес у чланку из 1942. године објављеном у Британском журналу психологије.^[22]