Парк природе Голија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Парк природе Голија налази се у југозападној Србији, на планинама Голија, Радочело и Чемерно. Захвата површину од 75839 ha у оквиру општина Ивањица, Краљево, Рашка, Нови Пазар и Сјеница[1]. Овај простор проглашен је парком природе у јулу 2001. године, а део парка (површине 53.804 ) је исте године УНЕСКО-в програм „Човек и биосфера" прогласио резерватом биосфере „Голија–Студеница“.[2] Парк природе Голија сматра се и објектом геонаслеђа Србије, значајним биљним подручјем () Средње и источне Европе, као и потенцијалним Емералд подручјем[3].
Влада Републике Србије поверила је Голију на старање јавном предузећу „Србијашуме“, чија шумска газдинства „Голија“ (Ивањица), „Столови“ (Краљево) и „Шумарство“ (Рашка) обављају послове заштите и развоја овог парка природе[4].
Remove ads
Циљеви заштите
Парк природе Голија стављен је под заштиту ради очувања вредности и побољшања стања: шумских екосистема, разноврсности предела и пејзажа, културних добара, трајности и квалитета основних природних ресурса (воде, земљиште и биљни покривач), биолошке разноврсности засноване на великом броју врста биљака и животиња и њихових заједница и присуству ретких, ендемичних и реликтних врста, као и гео-наслеђа[1].
Remove ads
Географске и климатске одлике
Ово заштићено добро обухвата планински предео југозападне Србије (планине Голију, Радочело и Чемерно). Планина Голија је, посебно са северне стране, испресецана бројним водотоцима који су усекли клисурасте долине[3]. Најзначајнији речни токови су Моравица и Студеница. Ове реке и њихове притоке раздвајају узвишења различитог облика и величине, која су често засечена серијом висоравни. Највиши врх Голије је Јанков камен (1833 ), па следе Радуловац (1785 ), Бојово брдо (1748 ) и Црни врх (1725 ).[5]
У парку природе се могу уочити три микроклиматска региона. Долинско-брдски, на надморским висинама до 700 , карактерише котлинска умерено-континентална клима. Прелазни регион, до око 1300 , карактеришу дуге и оштре зиме богате падавинама и кратка, свежа лета. Планински климатски регион, изнад 1300 , карактеришу оштре и хладне зиме.
Remove ads
Живи свет Голије
Голија се сматра најшумовитијом планином Србије, коју красе бројне широколисне и мешовите шуме са понегде прашумским карактером. Најпространије су букове, смрчеве и шуме са планинским јавором ()[4]. У оквиру појаса смрчевих шума, посебно су значајни очувани тресавски и језерски екосистеми (Дајићко језеро, Кошанинова језера).
Биљни свет Голије гради око 1100 биљних врста[3]. Поред реликтног планинског јавора, значајне су и зеленика () и бројне реликтне или ендемичне врсте (). Врсте панчићева бедреница () и адамовићева мајчина душица () су локални ендемити.
Поред бројних важних врста сисара (слепо куче, алпска ровчица, мрки медвед, вук, лисица), присутно је и стотинак значајних врста птица (нпр. шумска шева, камењарка, црвеноноги прудник)[3].
Споменици културе
Културно-историјске вредности Голије представљене су споменицима културе од изузетног значаја (средњовековни манастири Студеница, Брезова и Градац) и споменицима културе од великог значаја (црква св. Алексија у Милићима, црква св. Ђорђа у Врху, црква св. Богородице у Долцу, црква св. Николе у Палежу, горња испосница у Савову, манастир Ковиље у Ковиљу, манастир Придворица).
У северном делу парка, у долини реке Студенице, као најзначајнији споменик културе налази се манастир Студеница из 13. века, под заштитом УНЕСКО-а.
Remove ads
Галерија
Радуловац
Шума изнад Голијске реке
Бзовик
Бзовик
Брусник 1
Брусник 2
Шума око Избуре
Вионица
Дајићи
Водопад на Избури
Река Избура
Река Избура
Градац
Црквина
Добри до
Бојево брдо зими
Кошанинова језера
Кошанинова језера
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads