Специјални резерват природе Мојстирско-Драшке планине

парк природе у Србији From Wikipedia, the free encyclopedia

Специјални резерват природе Мојстирско-Драшке планинеmap
Remove ads

Специјални резерват природе Мојстирско-Драшке планине налази се у југозападном делу Републике Србије, на територији општине Тутин на крајњем североисточном делу Проклетија,[1] која припада Рашком управном округу.[2] Површина резервата је 10.822 хектара. На овом простору забележен је богат диверзитет флоре и фауне, са бројним заштићеним, ретким и угроженим врстама. Уредбом Владе Републике Србије над овим подручјем је 2024. године утврђен режим заштите првог, другог и трећег степена.[3]

Укратко Специјални резерват природе Мојстирско-Драшке планине, Мјесто ...
Thumb
Бор кривуљ на врху Поглед – Строги природни резерват Поглед је под режимом заштите I степена
Remove ads

Положај и геоморфолошке карактеристике

Мојстирско-Драшке планине у орографском смислу припадају крајњем североисточном делу Проклетија, односно геотектонски унутрашњим Динаридима. Налазе се у југозападном делу Републике Србије. Према административној подели територија природног добра припада Рашком управном округу.[4] Овај простор карактеришу специфични геоморфолошки, геолошки, хидрогеолошки, хидролошки и климатски феномени, карактеристична физиономија пејзажа као и добро очуван традиционални, изворни и аутохтони начин живота.[3]

Мојстирско-драшке планине кречњачки су блок издигнут изнад Метохијске котлине на коме се тектонски процеси према геолошким одликама могу пратити до краја јуре. Предеони оквир са дубоким долинама и високим планинским врховима указује на врло сложен рељеф.[5]

Рељеф Мојстирско-драшке области чине високе планине. Терени између 1.500 и 2.000 m надморске висине чине 88 km² (појас Мокре Горе и Мокре планине). Изнад 2.000 м надморске висине налази се само 0,7 km² у оквиру којих је смештен највиши планински врх у општини, Поглед.

  • Стрмо, изнад Рибарића и Чулија, уздиже се планина Вепрња (1.393 m).
  • Јужно од Вепрње, пружа се широки планински масив Понора, Сломне горе и Пољане, на којима се истичу високи врхови Новин врх (1.806 m) и Поглед (2.154 m). Густе шуме на овој планини испресецане су бројним пространим пашњацима.
  • Изнад села Драге и Врбе уздижу се масиви Косов раван и Вуксанове рупе. На том подручју се истичу врхови Орлосед (1.689 m) и Зогића станови (1.947 m).[6]
Remove ads

Флора и фауна

Специјални резерват природе Мојстирско-Драшке планине стављен је под заштиту је у циљу заштите и очувања јединственог комплекса станишта. На простору резервата регистровано је око 2500 биљних врста, међу којима ендемичне врсте представљају посебну карактеристикуовог подручја и од великог су значаја за сагледавање историјског развоја биљног света ове области. На простору Мојстирско-Драшких планина утврђено је присуство 51 биљног таксона који се убраја у ендемске врсте Балканског полуострва. Једну од највећих вредности овога подручја чине шуме смрче, јеле и букве, које су једне од најраспрострањенија шумских заједница на овом подручју.

На основу досадашњих истраживања, на простору Мојстирско-Драшких планина eвидeнтирaнo је 124 врсте птица, што представља 36% укупног диверзитета птица у Србији, и пoрeд чињeницe дa нa овом подручју нeмa вeћих вoдeних стaништa кoja пo прaвилу прaти вeликa рaзнoврснoст птицa. Нajвeћи дeo eвидeнтирaних врстa птицa имају статус гнeздaрица или вероватних гнездарица, укупно 116 врста, a 8 врста нису гнездарице овог подручја и виђaју се редовно током целе године или сaмo тoкoм сeoбe, зимовања и лутања. Међу птицама које настањују ово подручје су велики тетреб (Tetrao urogallus) и сури орао (Aquila chrysaetos). Велики тетреб је проглашен за природну реткост јер се процењује да има свега 70 – 80 гнездећих парова.[1]

Међу представницима водоземаца и гмизаваца Мојстирско-Драшких планина среће се велики број врста које насељавају изузетно мала подручја. Од укупно 45 врста ове групе који наа подручју целе Србије, на простору Мојстирско-Драшких планина забележено је присуство око 20 врста. Још једна карактеристика везана за ове две групе је и то да се неке врсте могу наћи само на јако малом простору и нигде више у Србији. Такав случај је са планинским шарганом (Vipera ursinii). Ова врста се некада распростирала на много већем простору, али сада се може срести само на обронцима Шар планине и Мојстирско-Драшких планина. Од других битних врста са аспекта заштите за високопланински регион карактеристична је шарка (Vipera berus), а у нижим деловима среће се поскок (Vipera ammodytes).

На овом подручју до је сада регистровано присуство најмање 41 врсте сисара, међу којима је и мрки медвед (Ursus arctos), чему треба идодати и врсте које припадају реду слепих мишева (Chiroptera), чије је присуство у Србији још увек недовољно истражено. За сада се може говорити о 12 врста чије је присуство утврђено на овом подручју. Занимљив је и податак да је овај резерват станиште за више од 60% популације медведа у Србији.[7]

У односу на укупан број од 24 забележене врсте риба у Ибру и притокама узводно од акумулације Газиводе до границе са Црном Гором, на територији Специјалног резервата природе Мојстирско-Драшке планине евидентирано је 12 врста. У самој акумулацији је присутно 16 врста, од чега су само четири врсте присутне и у водотоцима: кедер (Alburnus alburnus), поточна мрена (Barbus meridionalis), клен (Leuciscus cephalus), Кеслерова кркуша (Romanogobio kesslerii),[4] липљан (Thymallus thymallus) и младица (Hucho hucho).[5] На планинским врховима Мојстирско-драшких планина постоје такође и бројни извори воде.[7]

Remove ads

Заштита

Поступак заштите Специјалног резервата природе Мојстирско-Драшке планине покренут је септембра 2018. године,[2] а окончан у новембру 2024. године, када је Влада Републике Србије усвојила Уредбу о проглашењу новог заштићеног подручја, па су Мојстирско-Драшке планине постале специјалан резерват природе.[8] Ревизијом заштите раније проглашених природних добара, у обухвату Специјалног резервата природе Мојстирско-Драшке планине су и строги природни резрвати који према званичним документима припадају еколошки значајном подручју под редним бројем 100 – Проклетије.[9]

На подручју Специјалног резервата природе Мојстирско-Драшке планине утврђен је режими заштите I, II и III степена.

Режим заштите I степена, укупне је површине 938,19 ha, односно 8,67% површине резервата, целокупно је у државној својини. Под овим режимом заштите, у оквиру Специјалног резервата природе Мојстирско-Драшке планине, налазе се и:

  • Строги природни резерват Поглед (територија насеља Драга, заштићен 1980),
  • Строги природни резерват Белег (на самој граници са Црном Гором,[10] заштићен 1980) и
  • Строги природни резерват Каљавица (територија насеља Западни Мојстир, заштићен 1954).

Режим заштите II степена, укупне је површине 7.594,28 hа, односно 70,17% површине Специјалног резервата природе „Мојстирско-Драшке планинеˮ, од чега је већи део у приватној својини.

Режим заштите III степена, укупне је површине 2.289,88 ha, односно 21,16%, површине Специјалног резервата природе „Мојстирско-Драшке планинеˮ, обухвата преостали део заштићеног подручја који није обухваћен режимом заштите I и II степена.

Резерват је поверен на управљање Јавном предузећу „Србијашуме”.[4]

Строги природни резервати

Ревизијом заштите раније проглашених природних добара у оквиру парка су строги природни резервати Белег, Поглед и Каљавица.

  • Строги природни резерват Каљавица широј јавности готово је непознат. Простире се на 15 ha и заштићена је још 1954. године. На Каљавици расте мешовита састојина смрече, јеле и мезијске букве прашумског типа, са већим бројем стабала великих димензија (прсног пречника преко 1,5 m). Једна је од последњих остатака шуме прашумске структуре у Србији.
  • Године 1980. заштићен је Строги природни резерват Поглед, који се простире на 16,95 ha. У строгом резервату природе налази се шума бора кривуља, значајног зато што, у густом засаду, успешно зауставља снежне лавине и бујице, добро везује земљиште и спречава ерозију. Врх Поглед налази се на планини Мокра гора, на 2.154 метара надморске висине и највисочија тачка у овом делу регије Санџак. Налази се у селу Врба, на самој граници Србије и Косова, код тромеђе Србије, Косова и Црне Горе.[11]
  • Строги природни резерват Белег такође је заштићен 1980. године. Простире се на 10,5 ha и представља мешовиту састојину молике и смрче.[1]
Remove ads

Занимљивости

У време Краљевине Југославије на простору данашњег Специјалног резервата природе Мојстирско-Драшке планине постојала је прва жичара у овом делу Србије, којом су трупци спуштани до Ибра, а одатле сплавовима према Косовској Митровици.[1]

Види још

Референце

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads