Патарени

Патарени (итал. ) су били присталице верског покрета у северној Италији, а посебно у Милану, између 11. и 13. века. Заједно са катарима, подвргнути су прогонима за време папе Иноћентија III као јеретици.

Намеравали су да спроведу реформу цркве у својој провинцији. Главне мете њихове критике су били богати земљопоседници и црквени клер који је на своје позиције долазио симонијом. Такође су нападали морал појединих свештеника који су узимали себи конкубине са којима су живели. Патаренски покрет је био раширен и дуж далматинске обале, где је био повезан са богумилима у залеђу, тако да се ови називи често употребљавају као синоними.^[1]

Папа Лав IX (1002—1054) је, под утицајем овог покрета, осудио симонију и конкубинат међу свештеницима.

Папа Иноћентије III (1161—1216) је започео прогон јеретика у европским размерама, који је тешко погодио и патарене.

Види још

• Патарени у средњовековној Далмацији
• Катари
• Богумили