Пахомије Нерехтски

Пахомије Нерехтски (рођ. Јаков Игњатијев; почетак 14. века, Владимир — 23. март 1384, код Нерехте) — игуман Руске православне цркве, први игуман обновљеног Константиновског манастира у оквиру старог града Владимира^[1], ктитор манастира на Нерехти^[2]. Канонизован као светитељ.

Пахомије Нерехтски
Датум рођења	почетак 14. века
Место рођења	Владимир,
Датум смрти	23. март 1384
Место смрти	, код Нерехте,

Пахомије се као светитељ помиње (28) маја и 21. марта у Сабору Владимирских и Костромских светеља.

Биографија

Рођен је у Владимиру у породици свештеника. Са седам година био је предат да проучава свете књиге.

После очеве смрти, као дечак од 12 година, Јаков је, по благослову мајке, отишао у Богородичин манастир код Владимира, а у 21. години примио је монашки постриг са именом Пахомије у част монаха Пахомија Великог.

Неколико година касније, монах Пахомије је рукоположен у ђакона од епископа Владимирског Алексија (Бјаконта), будућег митрополита кијевског.

Године 1352. рукоположен је у чин јеромонаха, а 1365. године, након обнављања Константиновског манастира, постављен је за његовог првог игумана.

Уређујући манастир, монах Пахомије је пожелео самоћу и убрзо се повукао у пусто место код Нерехте, где је подигао Тројичну цркву и упокојио се у дубокој старости 23. марта 1384. године.

Откриће моштију

Дана 6. маја 1675. године мошти светог Пахомија пронађене су нетрулежне. Захваљујући бројним чудима, поштовање светитеља се брзо шири у региону. У Саборној цркви Тројице у његово име је уређена капела и камени гроб над моштима.